Turkeys, Grouse, Pheasants, And Partridges

Le famile ås faizans ou Phasianidae c' est ene famile d' oujheas, di l' ôre des pareys åzès poyes.

Endè font pårteye:

• li cmon faizan
• ...

A fasaanen (Phasianidae) san en grat fögelfamile an hiar tu a hanenfögler (Galliformes).

Onerfamilin an sköölen

• Meleagridinae

  Meleagris

• Perdicinae

  Alectoris – Ammoperdix – Anurophasis – Arborophila – Bambusicola – Caloperdix – Coturnix – Excalfactoria – Francolinus – Galloperdix – Haematortyx – Lerwa – Margaroperdix – Melanoperdix – Ophrysia – Perdicula – Perdix – Ptilopachus – Rhizothera – Rollulus – Tetraogallus – Tetraophasis – Xenoperdix

• Phasianinae

  Afropavo - Argusianus - Catreus - Chrysolophus - Crossoptilon - Gallus - Ithaginis - Lophophorus - Lophura - Pavo - Phasianus - Polyplectron - Pucrasia - Rheinardia - Syrmaticus - Tragopan

• Tetraoninae

  Bonasa – Centrocercus – Dendragapus – Lagopus – Lyrurus – Tetrao – Tetrastes – Tympanuchus

Enkelt slacher

Bipkerwik (Coturnix coturnix)

Wil han (Gallus gallus)

Hüshan (Gallus gallus domesticus)

Puut (Meleagris gallopavo)

Ääkerhenk (Perdix perdix)

Fasaan (Phasianus colchicus)

Ferwisang efter bütjen

– Saamlang faan bilen of filmer

Wikispecies hää en artiikel tu:

Fasánat ja vuonccát (Phasianidae) leat vuoncceslottiid čearda, masa gullá 49 soga ja 129 šlája.

Vuollečearddat

• Meleagridinae
• Perdicinae
• Phasianinae
• Meahccevuoncceslottit Tetraoninae

Muhtun šlájat

• Bealdobakku
• Fasána
• Goaktil
• Kálkon
• Pávoloddi
• Vuonccis

De fazantachtign (Phasianidae) zyn e familie van d' hoenderveugels (Galliformes), woarounder de kiek'ns, de fazant'n, de kwakkels, de kalkoens, de patryzn en de pauws.

De familie telt 182 sôort'n in 52 geslacht'n.

Geslacht'n

• Afropavo, 1 sôorte
• Alectoris, 7 sôort'n
• Ammoperdix, 2 sôort'n
• Anurophasis, 1 sôorte
• Arborophila, mêer of 20 sôort'n
• Argusianus, 1 sôorte
• Bambusicola, 2 sôort'n
• Bonasa, 1 sôorte
• Caloperdix, 1 sôorte
• Catreus, 1 sôorte
• Centrocercus, 2 sôort'n
• Chrysolophus, 2 soort'n
• Coturnix, 6 sôort'n kwakkels
• Crossoptilon, 4 sôort'n
• Dendragapus, 2 sôort'n
• Dendroperdix, 1 sôorte
• Excalfactoria, 2 sôort'n
• Falcipennis, 2 sôort'n
• Francolinus, 5 sôort'n
• Galloperdix, 3 sôort'n
• Gallus, 4 sôort'n, woarounder 't kiek'n
• Haematortyx, 1 sôorte
• Ithaginis, 1 sôorte
• Lagopus, 3 sôort'n
• Lerwa, 1 sôorte
• Lophophorus, 3 sôort'n
• Lophura, mêer of 10 sôort'n
• Lyrurus, 2 sôort'n
• Margaroperdix, 1 sôorte
• Melanoperdix, 1 soorte
• Meleagris, 2 sôort'n: kalkoen en pauwkalkoen
• Pavo, 2 sôort'n
• Peliperdix, 4 sôort'n
• Perdicula, 4 sôort'n
• Perdix, 3 sôort'n patryzn woarounder de geweune patryze
• Phasianus, 2 sôort'n: geweune fazante en groene fazante
• Polyplectron, 7 sôort'n
• Pternistis, mêer of 20 sôort'n
• Pucrasia, 1 sôorte
• Rheinardia, 1 sôorte
• Rhizothera, 2 sôort'n
• Rollulus, 1 sôorte
• Scleroptila, 7 sôort'n
• Syrmaticus, 5 sôort'n
• Tetrao, 2 sôort'n
• Tetraogallus, 5 sôort'n
• Tetraophasis, 2 sôort'n
• Tetrastes, 2 sôort'n
• Tragopan, 5 sôort'n
• Tympanuchus, 3 sôort'n
• Xenoperdix, 2 sôort'n

Uutgestorvn

• † Ophrysia, 1 sôorte: himalayakwakkel

De fazanten (Latynske namme: Phasianidae) foarmje in famylje fan 'e klasse fan 'e fûgels (Aves), de ûnderklasse fan 'e moderne fûgels (Neornithes), de tuskenklasse fan 'e nijkakigen (Neognathae), it boppeskift fan 'e goes- en hineftigen (Galloanserae), it skift fan 'e hineftigen (Galliformes) en de boppefamylje fan 'e fazantfûgels (Phasianoidea). Ta dizze famylje hearre mear as 180 soarten hineftigen, mei dêrûnder ferskate bekende soarten, lykas de hin (Gallus gallus domesticus), de kalkoen (Meleagris gallopavo), de blauwe pau (Pavo cristatus), de patriis (Perdix perdix) en de fazant (Phasianus colchicus).

Fazanten binne foar it meastepart lânseigen yn Jeraazje en Australaazje, hoewol't in pear skaaien útslutend foarkomme yn Noard- en/of Midden-Amearika, lykas de kalkoenen (Meleagris), de kraachhinnen (Bonasa), de waaierhinnen (Centrocercus), de beamsniehinnen (Dendragapus) en de prêrjehinnen (Tympanuchus). In grutte groep hineftigen út Noard- en Súd-Amearika dy't sterk op fazanten lykje, de toskkwartels (Odontophoridae), hearre feitliks net ta de famylje fan 'e fazanten, mar foarmje in eigen, selsstannige famylje binnen de boppefamylje fan 'e fazantfûgels.

Underskiftopbou

De opbou fan 'e fazantefamylje is noch altyd in striidkwestje mank ornitologen. Faak wurde der mar twa ûnderfamyljes erkend, dy tan 'e echte fazanten (Phasianinae) en dy tan 'e patrizen (Perdicinae). Guon saakkundigen foegje lykwols noch seis oare ûnderfamyljes ta, wylst wer oaren de patrizen ûnderbringe by de kalkoenen (Meleagridinae) of de echte fazanten.

Ang Phasianidae ay ang apat na nabubuhay na mga uri ng ibon ng orden Galliformes. Sila ay matatagpuan sa manok, pheasant, pabo ng patridge.

The Phasianidae are a faimily o birds which includes pheisants, paitricks, junglefoul, chickens, Auld World quail, an peafoul.^[1]

References

Es la familha de las perdises, de las catlas, dels faisans, dels pavons e de las espècias aparentadas : lerva, tetraofasis, tetraogals, francolins, perdiculas, ofrisia, xenoperdritz, torqueolas, rolols, Gallinèta, bambusicòls, galloperdritz, itagina, tragopans, eulòfa, lofofòras, gals, hokkis, esperonièrs e argus.

Son d'ausèls terrèstres de talha pichona a granda (de 14 a 250 cm, compresa una coa que pòt aténher 160 cm. An lo còrs repetenat, lo bèc cort e solid, las alas arredondidas; segon las espècias, la coa pòt èsser corta o fòrça longa. Quitament, lo plumatge es tèrne o espectaclós. Lor airal de reparticion se situa dins lo Mond Ancian, amb la pus granda diversitat en Asia del Sud-Èst e en Africa. Se tròban tant en mitan dobèrt coma en bòsc, del nivèl de la mar fins al limit de las nèus.

Una espècia almens es atudada :

• Catla de Nòva Zelanda — Coturnix novaezeelandiae — New Zealand Quail

La familha dels Fasianidats se subdevesís en doas sosfamilhas :

• Los Perdicinae :
  • Lerva de las nèus — Lerwa lerwa — Snow Partridge
  • Tetraofasi de Verreaux — Tetraophasis obscurus — Verreaux's Monal-partridge
  • Tetraofasi de Szecheny — Tetraophasis szechenyii — Szechenyi's Monal-partridge
  • Tetraogal de Caucàs — Tetraogallus caucasicus — Caucasian Snowcock
  • Tetraogal de Pèrsia — Tetraogallus caspius — Caspian Snowcock
  • Tetraogal de l'Imalaia — Tetraogallus himalayensis — Himalayan Snowcock
  • Tetraogal del Tibet — Tetraogallus tibetanus — Tibetan Snowcock
  • Tetraogal de l'Altaï — Tetraogallus altaicus — Altai Snowcock
  • Perditz del cap negre — Alectoris melanocephala — Arabian Partridge
  • Perditz de Przewalski — Alectoris magna — Przevalski's Partridge
  • Bartavèla — Alectoris graeca — Rock Partridge
  • Perditz choukar — Alectoris chukar — Chukar
  • Perditz de Philby — Alectoris philbyi — Philby's Partridge
  • Perditz gambra — Alectoris barbara — Barbary Partridge
  • Perditz roja — Alectoris rufa — Red-legged Partridge
  • Perditz si-si — Ammoperdix griseogularis — See-see Partridge
  • Perditz de Hey — Ammoperdix heyi — Sand Partridge
  • Francolin negre — Francolinus francolinus — Black Francolin
  • Francolin pintat — Francolinus pictus — Painted Francolin
  • Francolin perlat — Francolinus pintadeanus — Chinese Francolin
  • Francolin gris — Francolinus pondicerianus — Grey Francolin
  • Francolin multiraia — Francolinus gularis — Swamp Francolin
  • Francolin coqui — Francolinus coqui — Coqui Francolin
  • Francolin de la gòrja blanca — Francolinus albogularis — White-throated Francolin
  • Francolin de Schlegel — Francolinus schlegelii — Schlegel's Francolin
  • Francolin de Latham — Francolinus lathami — Latham's Francolin
  • Francolin tufat — Francolinus sephaena — Crested Francolin
  • Francolin de colar — Francolinus streptophorus — Ring-necked Francolin
  • Francolin de Finsch — Francolinus finschi — Finsch's Francolin
  • Francolin de Levaillant — Francolinus levaillantii — Red-winged Francolin
  • Francolin de las alas grisas — Francolinus africanus — Grey-winged Francolin
  • Francolin montanhòl — Francolinus psilolaemus — Moorland Francolin
  • Francolin de Shelley — Francolinus shelleyi — Shelley's Francolin
  • Francolin d'Archer — Francolinus levaillantoides — Orange River Francolin
  • Francolin escatat — Francolinus squamatus — Scaly Francolin
  • Francolin d'Ahanta — Francolinus ahantensis — Ahanta Francolin
  • Francolin de las bendas grisas — Francolinus griseostriatus — Grey-striped Francolin
  • Francolin de Nahan — Francolinus nahani — Nahan's Francolin
  • Francolin de Hartlaub — Francolinus hartlaubi — Hartlaub's Francolin
  • Francolin de l'esperon doble — Francolinus bicalcaratus — Doubble-spurred Francolin
  • Francolin del bèc jaune — Francolinus icterorhynchus — Heuglin's Francolin
  • Francolin de Clapperton — Francolinus clappertoni — Clapperton's Francolin
  • Francolin de Harwood — Francolinus harwoodi — Harwood's Francolin
  • Francolin del bèc roge — Francolinus adspersus — Red-billed Francolin
  • Francolin cridaire — Francolinus capensis — Cape Francolin
  • Francolin del Natal — Francolinus natalensis — Natal Francolin
  • Francolin de Hildebrandt — Francolinus hildebrandti — Hildebrandt's Francolin
  • Francolin del còl jaune — Francolinus leucoscepus — Yellow-necked Francolin
  • Francolin del pitre gris — Francolinus rufopictus — Grey-breasted Francolin
  • Francolin de la gòrja roja — Francolinus afer — Red-necked Francolin
  • Francolin de Swainson — Francolinus swainsonii — Swainson's Francolin
  • Francolin de Jackson — Francolinus jacksoni — Jackson's Francolin
  • Francolin nòble — Francolinus nobilis — Handsome Francolin
  • Francolin de Cameron — Francolinus camerunensis — Mount Cameroon Francolin
  • Francolin de Swierstra — Francolinus swierstrai — Swierstra's Francolin
  • Francolin del còl ros — Francolinus castaneicollis — Chestnut-naped Francolin
  • Francolin d'Erckel — Francolinus erckelii — Erckel's Francolin
  • Francolin somali — Francolinus ochropectus — Djibouti Francolin
  • Perdritz grisa — Perdix perdix — Grey Partridge
  • Perdritz de Daourie — Perdix dauurica — Daurian Partridge
  • Perdritz de Hodgson — Perdix hodgsoniae — Tibetan Partridge
  • Perdritz del bèc long — Rhizothera longirostris — Long-billed Patridge
  • Perdritz de Madagascar — Margaroperdix madagarensis — Madagascar Partridge
  • Perdritz negra — Melanoperdix nigra — Black Wood-partridge
  • Catla de Japon — Coturnix japonica — Japanese Quail
  • Catla dels blats — Coturnix coturnix — Common Quail
  • Catla arlequin — Coturnix delegorguei — Harlequin Quail
  • Catla trenada — Coturnix coromandelica — Rain Quail
  • Catla dels rastolhs — Coturnix pectoralis — Stubble Quail
  • Catla tasmana — Coturnix ypsilophora — Brown Quail
  • Catla pintada — Coturnix chinensis — Asian Blue Quail
  • Catla blava — Coturnix adansonii — African Blue Quail
  • Catla de montanha — Anurophasis monorthonyx — Snow Mountain Quail
  • Perdicula gòrja rossa — Perdicula asiatica — Jungle Bush-quail
  • Perdicula argoondah — Perdicula argoondah — Rock Bush-quail
  • Perdicula del bèc roge — Perdicula erythrorhyncha — Painted Bush-quail
  • Perdicula de Manipur — Perdicula manipurensis — Manipur Bush-quail
  • Ofrisia de l'Imalaia — Ophrysia superciliosa — Himalayan Quail
  • Xenoperdritz de Tanzania — Xenoperdix udzungwensis — Udzungwa Forest-partridge
  • Torqueola de colar — Arborophila toqueola — Common Hill-partridge
  • Torqueola de Boulton — Arborophila rufipectus — Sichuan Hill-partridge
  • Torqueola de Mandell — Arborophila mandellii — Chestnut-breasted Hill-partridge
  • Torqueola de Gingi — Arborophila gingica — Collared Hill-partridge
  • Torqueola de la gòrja rossa — Arborophila rufogularis — Rufous-throated Hill-partridge
  • Torqueola de las gautas blancas — Arborophila atrogularis — White-cheeked Hill-partridge
  • Torqueola de Formosa — Arborophila crudigularis — Taiwan Hill-partridge
  • Torqueola de Hainan — Arborophila ardens — Hainan Hill-partridge
  • Torqueola de Java — Arborophila javanica — Chestnut-bellied Hill-partridge
  • Torqueola de Sumatra — Arborophila orientalis — Grey-breasted Hill-partridge
  • Torqueola del pitre brun — Arborophila brunneopectus — Brown-breasted Hill-partridge
  • Torqueola de Dàvid — Arborophila davidi — Orange-necked Hill-partridge
  • Torqueola del Cambòtja — Arborophila cambodiana — Chestnut-headed Hill-partridge
  • Torqueola de Borneo — Arborophila hyperythra — Bornean Hill-partridge
  • Torqueola del bèc roge — Arborophila rubrirostris — Red-billed Hill-partridge
  • Torqueola dels bòsques — Arborophila chloropus — Green-legged Hill-partridge
  • Torqueola de Merlin — Arborophila merlini — Annam Hill-partridge
  • Torqueola del pitre castanh — Arborophila charltonii — Chestnut-necklaced Hill-partridge
  • Rouloul ocellat — Caloperdix oculea — Ferruginous Wood-partridge
  • Rouloul sanglant — Haematortyx sanguiniceps — Crimson-headed Partridge
  • Rouloul coronat — Rollulus rouloul — Crested Wood-partridge
  • Galineta de ròca — Ptilopachus petrosus — Stone Partridge
  • Bambusicòla de Fytch — Bambusicola fytchii — Mountain Bamboo-partridge
  • Bambusicòla de China — Bambusicola thoracica — Chinese Bamboo-partridge
  • Galloperdritz roja — Galloperdix spadicea — Red Spurfowl
  • Galloperdritz lunulada — Galloperdix lunulata — Painted Spurfowl
  • Galloperdritz de Ceilan — Galloperdix bicalcarata — Ceylon Spurfowl

• Los Phasianinae :
  • Itagina ensanglantada — Ithaginis cruentus — Blood Pheasant
  • Tragopan de Hastings — Tragopan melanocephalus — Western Tragopan
  • Tragopan satir — Tragopan satyra — Satyr Tragopan
  • Tragopan de Blyth — Tragopan blythii — Blyth's Tragopan
  • Tragopan de Temminck — Tragopan temminckii — Temminck's Tragopan
  • Tragopan de Cabot — Tragopan caboti — Cabot's Tragopan
  • Eulophe koklass — Pucrasia macrolopha — Koklass Pheasant
  • Lofofòr resplendent — Lophophorus impejanus — Himalayan Monal
  • Lofofòr de Sclater — Lophophorus sclateri — Sclater's Monal
  • Lofofòr de Lhuys — Lophophorus lhuysii — Chinese Monal
  • Gal bankiva ou coq doré — Gallus gallus — Red Junglefowl
  • Gal de Sonnerat — Gallus sonneratii — Grey Junglefowl
  • Gal de Lafayette — Gallus lafayetii — Ceylon Junglefowl
  • Gal de Java — Gallus varius — Green Junglefowl
  • Faisan leucomèl — Lophura leucomelanos — Kalij Pheasant
  • Faisan argentat — Lophura nycthemera — Silver Pheasant
  • Faisan imperial — Lophura imperialis — Imperial Pheasant
  • Faisan d'Edwards — Lophura edwardsi — Edwards's Pheasant
  • Faisan de Swinhoe — Lophura swinhoii — Swinhoe's Pheasant
  • Faisan de Salvadori — Lophura inornata — Salvadori's Pheasant
  • Faisan de la coa rossa — Lophura erythrophthalma — Crestless Fireback
  • Faisan nòble — Lophura ignita — Crested Fireback
  • Faisan prelat — Lophura diardi — Siamese Fireback
  • Faisan de Bulwer — Lophura bulweri — Bulwer's Pheasant
  • Hokki blanc — Crossoptilon crossoptilon — White Eared-pheasant
  • Hokki brun — Crossoptilon mantchuricum — Brown Eared-pheasant
  • Hokki blau — Crossoptilon auritum — Blue Eared-pheasant
  • Faisan de Wallich — Catreus wallichii — Cheer Pheasant
  • Faisan d'Elliot — Syrmaticus ellioti — Elliot's Pheasant
  • Faisan de Hume — Syrmaticus humiae — Hume's Pheasant
  • Faisan mikado — Syrmaticus mikado — Mikado Pheasant
  • Faisan beluguejant — Syrmaticus soemmerringii — Copper Pheasant
  • Faisan venerat — Syrmaticus reevesii — Reeves's Pheasant
  • Faisan de Colquida — Phasianus colchicus — Ring-necked Pheasant
  • Faisan versicolor — Phasianus versicolor — Green Pheasant
  • Faisan daurat — Chrysolophus pictus — Golden Pheasant
  • Faisan de Lady Amherst — Chrysolophus amherstiae — Lady Amherst's Pheasant
  • Esperonièr de la coa bronzada — Polyplectron chalcurum — Bronze-tailed Peacock-pheasant
  • Esperonièr de Rothschild — Polyplectron inopinatum — Mountain Peacock-pheasant
  • Esperonièr de Germain — Polyplectron germaini — Germain's Peacock-pheasant
  • Esperonièr chinquis — Polyplectron bicalcaratum — Grey Peacock-pheasant
  • Esperonièr malai — Polyplectron malacense — Malaysian Peacock-pheasant
  • Esperonièr de Borneo — Polyplectron schleiermacheri — Bornean Peacock-pheasant
  • Esperonièr napoleon — Polyplectron emphanum — Palawan Peacock-pheasant
  • Argus ocellat — Rheinardia ocellata — Crested Argus
  • Argus gegant — Argusianus argus Great Argus
  • Pavon blau — Pavo cristatus — Indian Peafowl
  • Pavon espicifèr — Pavo muticus — Green Peafowl
  • Pavon de Còngo — Afropavo congensis — Congo Peafowl

Phasianidae iku suku unggas lemah kang ngambah pitik alas, pitik alas hias, manuk gemak, sempidan, kuau, kuau-kerdhil, lan merak.

Manuk-manuk sajeroning suku iki akèh ngentèkaké wektuné ing lumahing lemah. Manuk-manuk iku duwé manéka ukuran, nanging lumrahé duwé swiwi kang cendhak. Sapérangan gedhé manuk lanang duwé jalu ing sikilé lan ukurané luwih gedhé tinimbang kang wadon. Manuk lanang kang ukurané luwih gedhé uga racaké duwé wulu-wulu rerenggan kang manéka warna.

Pakan manuk-manuk Phasianidae lumrahé iku manéka wiji-wijian, gegremet lan woh buni.

Phasianidae iku suku manuk kanthi sapérangan marga utawa genera.

Marga

• Marga Coturnix (9 spésies)
• Marga Anurophasis (1 spésies)
• Marga Perdicula (4 spésies)
• Marga Ophrysia (1 spésies)
• Marga Alectoris (7 spésies)
• Marga Ammoperdix (2 spésies)
• Marga Arborophila (18 spésies)
• Marga Bambusicola (2 spésies)
• Marga Caloperdix (1 spésies)
• Marga Haematortyx (1 spésies)
• Marga Lerwa (1 spésies)
• Marga Margaroperdix (1 spésies)
• Marga Melanoperdix (1 spésies)
• Marga Perdix (3 spésies)
• Marga Ptilopachus (1 spésies)
• Marga Rhizothera (1 spésies)
• Marga Rollulus (1 spésies)
• Marga Xenoperdix (2 spésies)
• Marga Argusianus (kuau, 2 spésies)
• Marga Catreus (1 spésies)
• Marga Chrysolophus (2 spésies)
• Marga Crossoptilon (4 spésies)
• Marga Ithaginis (1 spésies)
• Marga Lophura (10 spésies)
• Marga Phasianus (2 spésies)
• Marga Polyplectron (kuau-kerdhil, 7 spésies)
• Marga Pucrasia (1 spésies)
• Marga Rheinartia (1 spésies)
• Marga Syrmaticus (5 spésies)
• Marga Tetraogallus (5 spésies)
• Marga Francolinus (41 spésies)
• Marga Galloperdix (3 spésies)
• Marga Tragopan (5 spésies)
• Marga Lophophorus (3 spésies)
• Marga Pavo (2 spésies)
• Marga Afropavo (1 spésies)
• Marga Gallus (4 spésies)

Qirgʻovulsimonlar — tovuqsimonlar turkumiga mansub qushlar oilasi. 165 turi maʼlum. Yevrosiyo, Amerika va Afrikada tarqalgan. Oʻzbekistonda bedana, kaklik, ularlar va boshqa turlari uchraydi. Choʻl, oʻtloq, butazor, qoyalarda, oʻrmon va tekisliklarda yashaydi. Q., asosan, oʻtroq yoki koʻchib yurib (faqat bedana mavsumiy) hayot kechiradi. Odatda, uyasini yerga, baʼzilari daraxtga yasaydi. 2—20 ta tuxum qoʻyadi. Oʻsimlik mahsulotlari, hasharotlar va boshqa umurtqasizlar bilan oziqlanadi. Q. ovlanadi. Yovvoyi tovuqlar xonaki tovuq zotlarining nasl boshidir, tovuslar xonakilashtirilgan, qirgʻovullar ovchilik xoʻjaliklarida, bedanalar fermalarda koʻpaytiriladi. 21 turi va 2 kenja turi Tabiatni muhofaza qilish xalqaro ittifoqi Qizil kitobiga kiritilgan.

Totolmeh.

Totolmeh (caxtillantlahtolli: Gallinaceos).

Totolmeh

• Cuanacatl (Gallus gallus domesticus)
• Huehxolotl nozo totolin (Meleagris gallopavo)
• Quetzaltotolin (Pavo cristatus)
• Xiuhcozcatotolin (Meleagris ocellata)

Ynambu

Ynambu (lasioñe'ẽ: Phasianidae) guyra ndatuichaitéiva, ryguasu joguaha, oiko ñu, kokuere ha ka´aguyháre. Oĩ opáichagua: ynambu apeku'a, ynambu'i, ynambu tataupa, ynambu kogoe, ynambu guasu, ynambu ykua ha umícha.

Кыргавыл кошлар (лат. Phasianidae) — тавыксыманнар отрядының зур гаиләлеге. Еш кына аерым асгаиләлекләргә бүленә.

13 см дан алып 190 см га кадәр зурлыктагы, 45 г нан алып 5 кг га кадәр авырлыктагы кошлар. Шүре сөякләре каурыйсыз, иркәкләрнең күбесенең аякларында типкечләре бар. Яхшы йөриләр, чабалар. Барлыгы 180 ләп төре исәпләнә. Ауразия, Африка һәм Америкада яшиләр. Бытбылдыклардан башкалары утрак кошлар. Башлыча үсемлек азык белән тукланалар. Күбесе — аучылык объекты.

Татарстанда очрый торган төрләре: соры көртлек һәм бытбылдык (бүдәнә).

Асгаиләлеклар

Хәзерге вакытта гаиләлек дүрт зур асгаиләлеккә бүленә:

• Күркәләр (Meleagridinae)
• Кыр тавыклары (Perdicinae)
• Кыргавыллар (Phasianinae)
• Урман тавыклары (Tetraoninae)

1. ↑ Энциклопедия рәсеме: Nordisk familjebok. Uggleupplagan. 7. Egyptologi — Feinschmecker / Redaktör Th. Westrin. — Stockholm, 1907.(датча)
2. ↑ ^{2,0 2,1} Integrated Taxonomic Information System — 1996.
3. ↑ ^{3,0 3,1} таксономическая база данных Национального центра биотехнологической информации США / National Center for Biotechnology Information

Meleagris gallopavo.

Кыргоолдор (лат. Phasianidae) — тоок сымалдар түркүмүндөгү көп түрдүү куштар тукуму. Аларга эң кичине бөдөнөдөн тартып, эң чоңу тооско (павлинге) чейинки илбээсиндер кирет. Дене узундугу 13-190 см. Тумшугу жана шыйрагы жүнсүз, эркегинин текөөрү бар. Жакшы чуркайт, начар учат. 5-7 уруусу, 180дей түрү белгилүү. Алар Евразия, Америкада (уюл аймактарынан башка) жана Африкада таралган. Жерге уялап, 8-18 жумуртка тууйт, ургаачысы 24-25 күн басып, балапан чыгарат. Өсүмдүк уругу, мөмөсү, бүрү, курт-кумурскалар менен азыктанат. КМШ өлкөлөрүндө 13 түрү таралган. Кыргызстанда 2 түрү кезигет. Алардын 21 түрү жана 2 түрчөсү ТКЭСтин, 2 түрү КРдин Кызыл китебине катталган.

Колдонулган адабияттар

• “Кыргызстан” улуттук энциклопедиясы: 4-том. Башкы редактору Асанов Ү. А. К 97. Б.: Мамлекеттик тил жана энциклопедия борбору, 2012. 832 бет, илл. ISBN 978 9967-14-104 -9

Мэзджэд лъэпкъыр (лат-бз. Phasianidae) — джэд теплъэ хэкӀыгъуэщ.

Дэни щопсэу, ищхъэрэ, ипщэ дыдэхэм къанэмыщӀауэ. ЩӀылъэ псэущхьэхэщ, фӀыуэ къажыхь, Ӏусыр щӀыгум къыщащып, мэлъэпхъащэхэр (мэзджэдыр щымыхъукӀэ). ЩӀылъэрыгъуалъхьэхэщ. ЩӀыпӀэ зэхуэмыдэхэм щопсэу: мэзхэм, губгъуэхэм, къумхэм, бгыхэм, цӀыху псэупӀэм пэмыжыжьэу. Нэхъыбэу яшхыр къэкӀыгъэхэкӀщ. Я адакъэхэр джэджьей къишыным хэткъым, бынри анэхэм дапӀкъым. ЛӀэужьыгъуэ нэхъыбэр лъэтэжкъым.

ЗэхэгъэкӀыгъэр

• Тхьэджэдхэр (Meleagridinae)
• Адэжынэ лъэпкъ къуэдзэ (Perdicinae)
• Мэзджэд лъэпкъ къуэдзэ (Phasianinae)
• Мысырджэд лъэпкъ къуэдзэ (Tetraoninae)

Тхылъхэр

• Брат Хьэсин. Адыгэхэм я къуалэбзу щӀэныгъэр. Черкеск къ. 2007 гъ.

Фазан йышшисем - чăх евĕрлисем шутне кĕреççĕ. Ăсан йышшисемпе танлаштарсан вĕсен урисем тĕксĕр, сăмса шăтăкĕсем ӳт татăкĕпе витĕннĕ, пӳрне тавра ярапасем те пулмаççĕ. Ку йышри кайăксем йывăç çине пачах лармаççĕ. Пирĕн тăрăхра икĕ тĕс пурăнать:

• Сăрă хир чăххи
• Путене

Литература

• Акимушкин И. И. Куриные птицы // Мир животных (Рассказы о птицах) / И. И. Акимушкин; Художники А. Блох, Б. Жутовский. — М.: Молодая Гвардия, 1971. — 384 с. — (Серия «Эврика»).
• Вагнер Ю. Н. Фазановые // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб.: 1890—1907.(2010 çулхи Раштав уйăхĕн 2-мĕшĕнче тĕрĕсленĕ.)
• Рахманов А. И., Бессарабов Б. Ф. Фазановые: содержание и разведение. — М.: Аграпромиздат, 1991. — 173 с.

Асăрхавсем

Каçăсем

• C.G. Sibley (1996)(акăлч.)

Фазаните (науч. Phasianidae) се фамилија на птици каде спаѓаат фазаните, еребиците, бисерките, кокошките, потполошките и пауните. Поради нејзината големина, фамилијата напати се раздвојува на две потфамилии: фазани (Phasianinae), и еребици (Perdicinae). Некои стручњаци во фамилијата вклучуваат и птици од други фамилии. Така, Американскиот сојуз на орнитолози ги вбројува тетребите (Tetraonidae), бисерките (Numididae) и мисирките (Meleagrididae) како потфамилии на фазаните.

Систематика и еволуција

Кладот на фазаните е најголем огранок на кокошковидните птици и опфаќа над 150 вида. Во групата спаѓаат фазаните, еребиците, банкивските кокошки, потполошките и пауните. Се смета дека мисирките и тетребите потекнуваат од птици налик на фазаните и еребиците.

Најстарите фосилни наоди на птици од групата на фазаните датираат од доцниот олигоцен, пред околу 30 милиони години.^[1]

Опис

Фазаните се земни птици. По големина се движат од 43 гр (кинеска потполошка) до 6 кг (индиски паун). Се одликуваат со полов диморфизам во големината, мажјаците се претежно поголеми од женките. По облик се заоблени, имаат широки и релативно кратки крила и силни нозе. Многу видови на нозете имаат мамуски, што постојат само во оваа група и кај бисерките и мисирките. Клунот е краток и силен, особено кај видовите што се хранат копкајќи во земјата. Мажјаците од поголемите видови имаат шарено перје со живи бои и украси на лицето како подбрадок или кикиришка (грива).

Географска застапеност и живеалиште

Птиците од оваа фамилија живеат во најголемиот дел од Европа и Азија (освен во најсеверните делови), цела Африка (освен најсувите пустини) и источна Австралија. Најголема разновидност се среќава во југоисточна Азија и Африка. Конгоанскиот паун го има само во Конго. Потфамилијата на еребиците е многу пораспространета. Во својот ареал, присутни се во сите можни живеалишта освен субарктичките шуми и тундрата.

Фамилијата е претежно непреселничка, со исклучок на некои потполошки, кои одат на големи преселби. Неколку вида од фамилијата се воведени нашироко во целиот свет, особено фазаните, кои се доведени во Европа, Австралија и Америка. Постоајт популации на пауни и кокошки што живеат подивени во природата, откако избегале од стопаните.

Поведение и екологија

Фазаните и еребиците имаат разновидна исхрана: некои имаат чисто растителна исхрана (семки, листови, плодови, кртоли и корења), а некои се хранат со мали животинки како инсекти, ларви, па дури и гуштерчиња. Највеќето видови се построго поделени на месојадни и тревопасни, со тоа што пилињата кај сите видови јадат инсекти.

Покрај разликите во исхраната, членовите на фамилијата се разликуваат и по начинот на парење. Доста видови не се моногамни, што е необично за птиците во целина. Гнездата ги градат на земја. Само трагопаните се гнездат повисоко, во пенушки и грмушки. По облик, гнездата се движат од растителни купови до мали вдлабнатини во земјата. Обично снесуваат 7-12 јајца, но можат да снесат дури и 18. Просечниот број на снесени јајца е помал кај тропските видови. Јајцата ги квачи само женката, во период од 14–30 дена, зависно од видот.^[2]

Фазаните како тема во уметноста и во популарната култура

• „Кога летаат фазаните“ (Kad fazani lete) - песна и албум на хрватската група „Азра“ (Azra) од 1983 година.^[3]

Наводи