Halačija ili cvakija (lat. Halacsya sendtneri (Boiss.) Dorfler – sinonimi: Moltkia aurea Sendtn., non Boiss.; M. sendtneri Boiss.; Zwackhia aurea Sendtn. in Reichenb.; M. serbica Janka) je biljka porodice Boraginaceae: oštrolisti. Diploidna hromosomska garnitura sadrži 2n = 22.[1]
Halačija je visegodisnja busenasta biljka sa ustajućim jednostavnim stabljikama i dugim korijenovim sistemom. Stabljike su pokrivene prileglim cekinjastim dlačicama: na vrhu imaju prosti uvojak. Listovi jednostavni, cjelovitog ruba, a pri osnovi stabljike su linearno lancetasti. Listovi koji su na stablu su znatno sitniji, naizmjenični i obrasli čekinjastim dlačicama.
Cvjeta u maju; cvjetovi su dvospolni, mlo razrezani i imaju dvostruko ocvijeće: casicu i krunicu. U čaška je 5 lapova koji su međusobno uglavnom srasli. Zlatnožuta krunica je ljevkasta sraslih latica, po obodu peterokrpasta, a u ždrijelu nema ljuspi. Od rasplodnih organa ima 5 prašnika i jednovrati tučak. Prašnici su prirasli za cijev krunice, a antere su im zašiljene, na obodu trepavičaste. Tucak ima vrat i nadraslu plodnicu koja je četverodijelna; svakom pretincu ima po jedan sjemeni zametak.
Plod cvakije je suhi fkalavac koji se nakon dozrijevanja raspada u 4 plodića koji su trouglasto jajoliki. U sezoni cvjetanja, sivim serpentinskim stijenama i kamenjarama daje osebujnu lijepotu.
Stanlita halačije su serpentini; ona je izraziti serpentinofit. Raste na otvorenim serpentinskim kamenjarama između menitih blokova, na nadmorskim visinama oko 190 do 1.500 m Karakteristicna je vrsta biljnih zajednica u kojima dominira sa Carex humilis i Sesleria rigidae koje su opisane u Bosni, te u jednoj endemskoj zapadne Srbije.
Endem je Dinarida, od Bosne i Hercegovine do Albanije. U bosni raste oko Maglaja, Žepča, Zavidovića, kod Olova, u okolina Višegrada.
Locus classicus je u Bosni: nedaleko od Maglaja, na serpentinu (Sendtner, O. 1848.).
Halačija ili cvakija (lat. Halacsya sendtneri (Boiss.) Dorfler – sinonimi: Moltkia aurea Sendtn., non Boiss.; M. sendtneri Boiss.; Zwackhia aurea Sendtn. in Reichenb.; M. serbica Janka) je biljka porodice Boraginaceae: oštrolisti. Diploidna hromosomska garnitura sadrži 2n = 22.
Halacsya es un género monotípico de plantas con flores perteneciente a la familia Boraginaceae. Su única especie: Halacsya sendtneri, es originaria de Albania y Bosnia-Herzegovina.[2]
Alcanza un tamaño de 10 a 25 cm de altura, esta especie se caracteriza por las flores amarillas que florecen a finales de primavera.[3] Crece de manera especial en un sustrato serpentina.[4]
Halacsya sendtneri fue descrita por Ignaz Dörfler y publicado en Herbarium Normale: Schedae Centuriarum 44(2): 103 1902.[5][6]
Datos: Q3005450
Halacsya es un género monotípico de plantas con flores perteneciente a la familia Boraginaceae. Su única especie: Halacsya sendtneri, es originaria de Albania y Bosnia-Herzegovina.
Halacsya sendtneri est une espèce de plantes à fleurs de la famille des Boraginaceae. C'est la seule espèce actuellement décrite du genre Halacsya[1].
Halacsya sendtneri, appelée localement Zwackia aurea Sendtner, se rencontre dans les Balkans, notamment en Bosnie-Herzégovine et en Serbie, ainsi qu'en Albanie. Haute de 10 à 25 cm, cette espèce se caractérise par des fleurs de couleur jaune qui s'épanouissent à la fin du printemps[2]. Elle se développe de manière privilégiée sur un substrat ophiolithique[3].
Halacsya sendtneri est une espèce de plantes à fleurs de la famille des Boraginaceae. C'est la seule espèce actuellement décrite du genre Halacsya.
