Die Kieferlosen (Agnatha) galten ehemals als eine ursprüngliche Gruppe der Wirbeltiere, die heute bis auf die Neunaugen und die Schleimaale komplett ausgestorben sei. Als Kennzeichen galt, dass sie keinen Kiefer besitzen, aber im Gegensatz zu den Schädellosen einen Schädel besaßen.
Man nahm an, die Blütezeit der Kieferlosen habe mit mehreren hundert Arten im Kambrium gelegen, in dem sie sich entwickelt und ausgebreitet haben. Die ausgestorbenen Gruppen wurden als Ostracodermi zusammengefasst. Man ging davon aus, dass viele Arten damals als Ersatz für einen echten Kiefer entweder frei im Maul sitzende Zähne oder aber zahnartige Auswüchse am damals häufigen Kopfpanzer (Ostracodermi) entwickelten. Ihre Zeit habe mit dem Auftreten der ersten Fische mit Kiefern geendet, die sich bei diesen Tieren aus den vordersten Kiemenbögen entwickelt hatten.
In moderner Taxonomie wird das Taxon der Kieferlosen nicht mehr verwendet, da es paraphyletisch ist. Das Fehlen von Kiefern ist lediglich ein ursprüngliches Merkmal. Die einzige rezente Agnathen-Klasse, die Rundmäuler (Cyclostomata), ist dagegen die Schwestergruppe der Kiefermäuler (Gnathostomata), und beide zusammen sind die einzigen rezenten Vertreter der Wirbeltiere. Cyclo- und Gnathostomen zusammen bilden das Taxon Myopterygia, weil Skelettmuskeln bei ihnen an Flossenstrahlen Ansatz gewinnen, was bei den Schleimaalen nicht der Fall ist.
Die Kieferlosen (Agnatha) galten ehemals als eine ursprüngliche Gruppe der Wirbeltiere, die heute bis auf die Neunaugen und die Schleimaale komplett ausgestorben sei. Als Kennzeichen galt, dass sie keinen Kiefer besitzen, aber im Gegensatz zu den Schädellosen einen Schädel besaßen.
Man nahm an, die Blütezeit der Kieferlosen habe mit mehreren hundert Arten im Kambrium gelegen, in dem sie sich entwickelt und ausgebreitet haben. Die ausgestorbenen Gruppen wurden als Ostracodermi zusammengefasst. Man ging davon aus, dass viele Arten damals als Ersatz für einen echten Kiefer entweder frei im Maul sitzende Zähne oder aber zahnartige Auswüchse am damals häufigen Kopfpanzer (Ostracodermi) entwickelten. Ihre Zeit habe mit dem Auftreten der ersten Fische mit Kiefern geendet, die sich bei diesen Tieren aus den vordersten Kiemenbögen entwickelt hatten.
In moderner Taxonomie wird das Taxon der Kieferlosen nicht mehr verwendet, da es paraphyletisch ist. Das Fehlen von Kiefern ist lediglich ein ursprüngliches Merkmal. Die einzige rezente Agnathen-Klasse, die Rundmäuler (Cyclostomata), ist dagegen die Schwestergruppe der Kiefermäuler (Gnathostomata), und beide zusammen sind die einzigen rezenten Vertreter der Wirbeltiere. Cyclo- und Gnathostomen zusammen bilden das Taxon Myopterygia, weil Skelettmuskeln bei ihnen an Flossenstrahlen Ansatz gewinnen, was bei den Schleimaalen nicht der Fall ist.
Agnatha es un superclasse de Vertebrata.
Lo taxon dels agnats (del grèc a, sens e gnathos, maissa), o ciclostòmes (que significa "boca en forma de cercle"), es una classa dins la sistematica tradicionala, que recampa d'animals de còrde dorsala e de cran, mas sens maissas. Lor vida en mitan aqüatic los a fach longtemps classar demest los peisses.
Lo taxon se considèra pas coma monofiletic, e se deu considerar coma obsolèt dins una classificacion filogenetica. Las mixinas son estadas separadas dels vertebrats, las lampresas i demorant.
Las mixinas e lampresas partejan de caractèrs morfologics ancestrals a totes los craniats, que seràn perduts çò los gnatostòmes (qu'an de maissas). Lor boca rudimentària, que se compòrta coma una ventosa, possedís pas de maissas, e pòt doncas pas modificar sa dobertura. Son esqueleta es cartilaginosa e compausada d'una capsula craniana e d'una colomna vertebrala sens còstas.
Se los agnats actuals son pauc nombroses, cal gardar a l'esperit que de nombroses fossils d'agnats son presents dins los sediments del paleozoïc. Los agnats foguèron los bèles primièrs craniats a aparéisser.
Notem enfin per çò que concernís l'aparicion de la maissa dels gnatostòmes ("peisses" de maissas, tetrapòdes), que los òsses del parelh de branquias la mai anteriora dels agnats sembla èsser omològa de maissas dels gnatostòmes ; una origina fòrt risolièra quand òm i pensa !
Agnatha (kéwan ingkang boten gadhah balung rahang) dipunsebat ugi kaliyan Cyclostomata (kéwan ingkang lambenipun bundher) inggih punika salah siji kéwan saking superkelas saking Craniata (kéwan ingkang gadhah tengkorak). Meski dhèwèké urip wonten ing toya, agnatha boten saged disebat iwak. Miturut èlmu biologi, Agnatha punika gadhah rahang, siripe boten pasangan ,sarta balung wonten ing awak punika kasusun saking balung rawan.
Agnatha boten gadhah rahang. Cangkeme bundher, untune saking zat tanduk, sarta gadhah ilat. Kulitipun boten wonten sisiké, balungé saking balung rawan sarta jantungé wonten sekaté kalih. Urip wonten ing laut sarta ambekan nganggé angsang. Bab pencernaan panganané dhapuré pipa lurus, dhuweni anus, ora duwé kloaka.
|coauthors= (pitulung)
Ang Agnatha ay isang superclass ng jawless fish sa phylum Chordata, subphylum Vertebrata, na binubuo ng parehong kasalukuyan (cyclostomes) at mga patay (conodonts at ostracoderms) species. Hindi isinasama ng grupo ang lahat ng mga vertebrates na may mga panga, na kilala bilang gnathostomes.
Ang lathalaing ito ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.
Lo taxon dels agnats (del grèc a, sens e gnathos, maissa), o ciclostòmes (que significa "boca en forma de cercle"), es una classa dins la sistematica tradicionala, que recampa d'animals de còrde dorsala e de cran, mas sens maissas. Lor vida en mitan aqüatic los a fach longtemps classar demest los peisses.
Lo taxon se considèra pas coma monofiletic, e se deu considerar coma obsolèt dins una classificacion filogenetica. Las mixinas son estadas separadas dels vertebrats, las lampresas i demorant.
Agnatha (kéwan ingkang boten gadhah balung rahang) dipunsebat ugi kaliyan Cyclostomata (kéwan ingkang lambenipun bundher) inggih punika salah siji kéwan saking superkelas saking Craniata (kéwan ingkang gadhah tengkorak). Meski dhèwèké urip wonten ing toya, agnatha boten saged disebat iwak. Miturut èlmu biologi, Agnatha punika gadhah rahang, siripe boten pasangan ,sarta balung wonten ing awak punika kasusun saking balung rawan.
De kaakleaze fisken (Latynske namme: Agnatha) foarmje in boppeklasse fan it ûnderryk fan 'e echte dieren (Metazoa), de stamme fan 'e rêchstringdieren (Chordata) en de ûnderstamme fan 'e wringedieren (Vertebrata). It binne fisken dy't har fan 'e kaakdieren (Gnathostomata), en dêrmei fan 'e grutte mearderheid fan 'e fisken, ûnderskiede trochdat se gjin kaken hawwe. De wittenskiplike namme fan dizze taksonomyske groep komt út it Gryksk, en betsjut letterlik "gjin kaken" (fan a-, "net", en gnatha, "kaken").
De term "kaakleaze fisken" wurdt wol beskôge as in efterhelle taksonomyske oantsjutting, mei't de measte útstoarne (fossile) kaakleaze fisken har út 'e kaakdieren (Gnathostomata) ûntwikkele like te hawwen. Resint molekulêr bewiismateriaal, dat krigen is út DNA-ûndersyk, ûnderstipet lykwols yn hege mjitte de teory dat de libbene kaakleaze fisken wol deeglik in jildige taksonomyske groep foarmje. De eardere opfetting dat de tsjintwurdige groepen kaakleaze fisken inkeld in oerflakkige likenis fertoane, stjert sadwaande yn akademyske fermiddens no stadichoan út.
De âldste fossilen fan kaakleaze fisken datearje út it Kambrium, en tsjintwurdich besteane der noch mar twa groepen: de njoggeneagen (Petromyzontida of Hyperoartia) en de slymnjoggeneagen (Myxini), dy't mei-inoar sa'n 120 ûnderskate libbene soarten omfiemje. Hoewol't de slymnjoggeneagen gjin echte wringe hawwe, wurde se dochs ta de wringedieren rekkene, om't har neiste sibben, de njoggeneagen, wol oer sa'n rêchbonke beskikke. Biologen ornearje dat de foarâlden fan slymnjoggeneagen oarspronklik ek in wringe hiene, mar dat dy by dizze groep neitiid wer fuortevoluëarre is.
Behalven troch de ôfwêzigens fan kaken wurde de moderne kaakleaze fisken karakterisearre troch it feit dat har finnen net yn pearen foarkomme, sa't dat by oare fisken it gefal is. Ek hawwe se sân of mear pear kiuwen, mar ûntbrekt by har yn it spiisfertarringsstelsel in as sadanich identifisearbere mage. Krekt as de measte oare fisken binne kaakleaze fisken kâldbloedich. Se hawwe in skelet dat bestiet út kreakbien, en in twakeamerich hert. Op it mêd fan 'e fuortplanting fine sawol befruchting as ûntwikkeling bûten it lichem fan 'e âlden plak. Der bestiet by kaakleaze fisken gjin âlderlike soarch.
De kaakleaze fisken (Latynske namme: Agnatha) foarmje in boppeklasse fan it ûnderryk fan 'e echte dieren (Metazoa), de stamme fan 'e rêchstringdieren (Chordata) en de ûnderstamme fan 'e wringedieren (Vertebrata). It binne fisken dy't har fan 'e kaakdieren (Gnathostomata), en dêrmei fan 'e grutte mearderheid fan 'e fisken, ûnderskiede trochdat se gjin kaken hawwe. De wittenskiplike namme fan dizze taksonomyske groep komt út it Gryksk, en betsjut letterlik "gjin kaken" (fan a-, "net", en gnatha, "kaken").
Οι Άγναθοι ή Άγναθα (Agnatha) είναι ομοταξία πρωτόγονων υδρόβιων ζωικών οργανισμών που μοιάζουν με ψάρια και αναπνέουν με βράγχια.
Οι Άγναθοι ή Άγναθα (Agnatha) είναι ομοταξία πρωτόγονων υδρόβιων ζωικών οργανισμών που μοιάζουν με ψάρια και αναπνέουν με βράγχια.
Безвиличните ‘рбетници или Agnatha (грчки збор што значи "без вилици") сочинуваат класа или наткласа на безвилични риби во типот Chordata, поттип Vertebrata. Многу понови учебници и книги ја сметаат оваа група за парафилетска[1], но скорешни молекуларни истражувања, како од rRNA[2] така и од митохондриска DNA[3] силно ги поддржуваат денешните агнати како монофилетска група. Безвиличните ‘рбетници настанале во Камбриумот. Постојат две рецентни групи на безвилични риби (понекогаш нарекувани и круглоусти): змиулките и миксините, со околу 100 видови. Иако припаѓаат на поттипот Vertebrata, миксините практично немаат прешлени. Покрај отсуството на вилици, агнатите се карактеризираат и со отсуство на парни перки; присуство на нотохорд кај ларвите и кај возрасните единки, како и седум или повеќе парни жабрени торбички. Постои и пинеално око кое е осетливо на светлина (хомологно на епифизата кај цицачите). Сите живи и изумрени агнати немаат издиференциран желудник, ниту пак било какви телесни додатоци. Оплодувањето и развитокот се надворешни. Не постои родителска грижа за младите. Агнатите се ектотермни, со ‘рскавичен скелет, а нивното срце содржи 2 комори.
Иако некои научници ги сметаат агнатите за животни кои ги зачувале некои од карактеристиките на древните ‘рбетници, сепак, денешните класификации јасно ги сместуваат миксините заедно со змиулките како многу поблиску поврзани меѓусебно, отколку со виличните риби.
Агнатите имаат седум пара на жабрени торбички. Жабрените лакови кои даваат потпора на жабрените торбички лежат блиску до телесната површина.
Агнатите се ектотермни или ладнокрвни. Според ова, метаболизмот на агнатите е бавен (а и тие немаат потреба од премногу храна). Не поседуваат одделен желудник, туку имаат долго црево кое е повеќе или помалку хомогено низ целата своја должина.
Телесната покривка е кожа. Не постојат лушпи како кај рибите. Меѓутоа, многу изумрени агнати имале дебели телесни плочки.
Агнатите немаат парни додатоци, но поседуваат опашка и каудална перка.
Внатрешниот скелет на агнатите не е коскени, туку ‘рскавичен (составен од густо сврзно ткиво). Исто така, агнатите имаат нотохорд во текот на целиот нивен живот, што е важна карактеристика за класата. Овој нотохорд е еволутивно првиот ‘рбетен столб.
Оплодувањето е надворешно, исто како и развитокот.
Иако сочинуваат мал дел од денешната морска фауна, агнатите биле чести за време на раниот Палеозоик. Познати се два типа на камбриски животни кои имале перки, вертебратна мускулатура и жабри: Haikouichthys и Myllokunmingia. Пронајдени се во Маотијаншан во Кина.
Безвиличните ‘рбетници или Agnatha (грчки збор што значи "без вилици") сочинуваат класа или наткласа на безвилични риби во типот Chordata, поттип Vertebrata. Многу понови учебници и книги ја сметаат оваа група за парафилетска, но скорешни молекуларни истражувања, како од rRNA така и од митохондриска DNA силно ги поддржуваат денешните агнати како монофилетска група. Безвиличните ‘рбетници настанале во Камбриумот. Постојат две рецентни групи на безвилични риби (понекогаш нарекувани и круглоусти): змиулките и миксините, со околу 100 видови. Иако припаѓаат на поттипот Vertebrata, миксините практично немаат прешлени. Покрај отсуството на вилици, агнатите се карактеризираат и со отсуство на парни перки; присуство на нотохорд кај ларвите и кај возрасните единки, како и седум или повеќе парни жабрени торбички. Постои и пинеално око кое е осетливо на светлина (хомологно на епифизата кај цицачите). Сите живи и изумрени агнати немаат издиференциран желудник, ниту пак било какви телесни додатоци. Оплодувањето и развитокот се надворешни. Не постои родителска грижа за младите. Агнатите се ектотермни, со ‘рскавичен скелет, а нивното срце содржи 2 комори.
Иако некои научници ги сметаат агнатите за животни кои ги зачувале некои од карактеристиките на древните ‘рбетници, сепак, денешните класификации јасно ги сместуваат миксините заедно со змиулките како многу поблиску поврзани меѓусебно, отколку со виличните риби.
Беҷоғҳо (лот. Agnatha) — яке аз забарсинфҳои ҷонварони муҳрадори дараҷаи паст.
Беҷоғҳо ҷоғи ҳақиқӣ надоранд ва биниашон яксӯроха аст. Беҷоғҳоро халтағалсамаҳо (Marsipobranchii) низ меноманд, зеро ғалсамаи онҳо ба халта шабоҳат дорад. Устухонбандии панҷарашакли ғалсама (на камоншакл, мисли моҳиҳо) берун аз халта ҷойгир буда, бо сипар васл мешавад. Беҷоғҳо ҷонварони муҳрадори қадимтарин буда, дар давраҳои силур ва девон сукунат доштанд. Скелети беҷоғҳои мунқариз (Ostracodermi) хуб инкишоф ёфта буд. Имрӯз аз беҷоғҳо фақат миногаҳо ва миксинаҳо боқӣ мондаанд.
Беҷоғҳо (лот. Agnatha) — яке аз забарсинфҳои ҷонварони муҳрадори дараҷаи паст.
Беҷоғҳо ҷоғи ҳақиқӣ надоранд ва биниашон яксӯроха аст. Беҷоғҳоро халтағалсамаҳо (Marsipobranchii) низ меноманд, зеро ғалсамаи онҳо ба халта шабоҳат дорад. Устухонбандии панҷарашакли ғалсама (на камоншакл, мисли моҳиҳо) берун аз халта ҷойгир буда, бо сипар васл мешавад. Беҷоғҳо ҷонварони муҳрадори қадимтарин буда, дар давраҳои силур ва девон сукунат доштанд. Скелети беҷоғҳои мунқариз (Ostracodermi) хуб инкишоф ёфта буд. Имрӯз аз беҷоғҳо фақат миногаҳо ва миксинаҳо боқӣ мондаанд.
Жааксыздар (лат. Agnatha) – сууда жашоочу омурткалуулардын чоң классы. Омурткалуу жаныбарлардын эң жөнөкөйлөрү. Жаагы жок жана таноосу бирөө. Скелети кемирчектүү. Бакалоору капчык түрүндө болгондуктан, капчык бакалоордуулар деп да аталат. Бакалоор скелети капчыгынын сыртынан орун алган, омуртка түркүгүнүн кызматын хорда аткарат. Жааксыздар байыркы девон жана силур мезгилинде кеңири таралган. Азыркы фаунада жааксыздардан оймок ооздуулар классынын 2 өкүлү – миногалар жана миксиндер кезигет.
