nomes no trilho de navegação
De Alpnwoatersalamander (Ichthyosaura alpestris) es een bêeste van de familie van de salamanders.
De mannelyke alpnwoatersalamander komt oungeveer 10 cm grôot, de vrouwkes 12 cm. Ge keunt em best erkenn an zynen ounderkant, die geel tot oranjerôod uutsloat, zounder da't er plekkn in vôornkoomn. O de ziekant es't manneke lichtblauw tot dounkerblauw, 't vrouwke es mêer blauwgrys, grysgroen tot bruungroen. Z'ein olletwêe gryszwarte plekkn ip de ziekant.
De periode da ze ip't land leevn ein de mannekes ne kam ip de rugge, moar die es veel klinder dan o't ie in 't woater leeft.
Ge keunt de alpnwoatersalamander in bitje overol in België vindn, ol goa je goe moetn zoekn. In West-Vloandern vind je em vôorol in de streeke round et Euvelland en round Brugge.
De alpnwoatersalamander leeft dichte by et woater: in klêene vyvers, greppels en beekn, veedrinkbakkn, in klêene oundiepe woateromgeeviengn dus.
De Alpnwoatersalamander (Ichthyosaura alpestris) es een bêeste van de familie van de salamanders.
Alpski triton (lat. Ichtyosaura alpestris ) pripada porodici daždevnjaka (Salamandridae), redu repatih vodozemaca (Caudata, Urodela), u klasi vodozemaca (Amphibia).
Jedinke alpskog tritona su tipični predstavnici repatih vodozemaca, osebujnog i zanimljivog izgleda. U vrijeme parenja u proljeće mužjaci, dugi do 9 cm, imaju leđa obojena plavkasto. Bokovi su crno - bijelo tačkasti, a prema trbuhu oivičeni plavom prugom. Plitki leđni češalj je pjegav (žućkasto-crno). Ženke, velike do 12 cm, su marmorirane tamno sivo - smeđe - zelenkasto, a pjegavost bokova je slabije izražena. Oba spola imaju trbuh svijetlo narančaste do crvene boje, koji je obično jednobojan i bez pjega. Po okončanju mrijesta, obično od maja, oba spola napuštaju vodu i polako ponovo dobijaju manje upadljivu boju (tamna, gotovo crna gornja strana dok trbuh ostaje narančast ali manje intenzivne boje nego u vrijeme parenja).
Alpski triton nastanjuje vlažne šume brdskih do planinskih područja, s pristupom vodenim sredinama. Nema ga u područjima bez šuma. Nastanjuje guste listopadne šume, a često živi i na područjima koja liče na parkove i u zapuštenim vrtovima. Alpski triton je, osim u vrijeme parenja, noćna kopnena životinja. Danju se zadržava na različitim sjenovitim mjestima, ispod kamenja, drveća ili različitog raslinja. Noću love kišne gliste, insekte i druge sitne životinje. Glavni prirodni neprijatelji su im ribe koje se hrane njihovim larvama. Nakon buđenja iz zimskog mirovanja, odrasle jedinke odmah kreću prema najbližoj vodi, šumskoj bari, jezeru ili potočiću. Ženka u sezoni parenja može položiti do 250 jaja. Razvoj embrija traje (zavisno od toplote vode) dvije do tri sedmice.
Alpski triton živi u brdskim i planinskim staništima, na nadmorskim visinama do 2500m. Ponekad se može naći i u nizinskim predjelima. Staništa su mu hladne, bistre vode, s oskudnom vodenom vegetacijom. U vodi se zadržavaju uglavnom u bentosu. Areal vrste I. alpestris obuhvata srednju Evropu i planinske predjele južne i jugoistočne Evrope te izolovane lokalitete na Iberijskom poluostrvu. Ova vrsta je čest stanovnik bosanskih planinskih jezera i potoka. Pogotovo je značajna prisutnost endemičnog bosanskog tritona Ichtyosaura alpestris reiseri, koji je kao zasebna podvrsta opisan 1902. godine. Jedno od njegovih poznatijih staništa je Prokoško jezero na planini Vranici, gdje se u toplim vodenim površinama nalazi stabilna populacija ove podvrste. Jedinke prokoške populacije bosanskog alpskog tritona odlikuje niz specifičnih osobina ove podvrste, koje se prvenstveno ogledaju u robusnijoj konstituciji i velikoj, neproporcionalnoj glavi u odnosu na gracilnu konstituciju i proporcionalnu glavu običnog alpskog tritona.[1]
Larve alpskog tritona se prvenstveno hrane račićima, vodenim insektima i mekušcima, mladi se hrane grinjama, pseudoškorpionima i kolembolama. Odrasle jedinke alpskog tritona se obično hrane glistama, mekušcima, tvrdokrilcima, mravima, leptirima i muhama, kao i njihovim larvama.
Najveći predatori alpskog tritona u vodi su ribe, a na kopnu gmizavci, ptice i sisari.
Alpski triton je zaštićen Bernskom konvencijom (Appendix III, zaštićena vrsta) i evropskom direktivom o zaštiti staništa i vrsta. U Evropskoj uniji je nezakonito loviti, posjedovati ili rukovati alpskim tritonima bez posebne dozvole. Također, zabranjeno je njihovo ubijanje ili nanošenje štete jedinkama ili njihovom staništu.
Alpski triton je ranije svrstavan u rod Triturus. García-París et al.[2] su podijelili rod Triturus i svrstali alpskog tritona u rod Mesotriton, dok ga neki autori smatraju rodom Lissotriton. Naknadno je rod Mesotriton preimenovan u Ichtyosaura.[3] U literaturi se može naći da je poznato deset ili (prema nekima autorima) više podvrsta alpskog tritona, među kojima su:
Neke od navedenih podvrsta vrste I. alpestris žive u neotenom obliku. I. alpestris je jedina recentna vrsta roda Ichtyosaura. Smatra da je ovom rodu pripadala još jedna, izumrla vrsta (I. randeckensis). [4]
Alpski triton (lat. Ichtyosaura alpestris ) pripada porodici daždevnjaka (Salamandridae), redu repatih vodozemaca (Caudata, Urodela), u klasi vodozemaca (Amphibia).
Ο Αλπικός τρίτωνας (Ichthyosaura alpestris) είναι ένας μεσαίου μεγέθους τρίτωνας που απαντάται στην Ευρώπη. Στην Ελλάδα απαντάται σε μεγάλα υψόμετρα (1.200-2.200 μ).[1] Έχει γκρίζα-καστανόμαυρη ράχη και κοκκινωπή κοιλιά χωρίς κηλίδες.
Απαντάται σε ένα μεγάλο μέρος της Ευρώπης, κυρίως κεντρικά και ανατολικά. Απομονωμένοι πληθυσμοί εντοπίζονται στην Ιβηρική και Ιταλική χερσόνησο[2]. Εκτός από τη φυσική του κατανομή έχει εισαχθεί στο Ηνωμένο Βασίλειο, την Ολλανδία και τη Γερμανία. Στην Ελλάδα απαντάται κατά μήκος της οροσειράς της Πίνδου μέχρι και τη Β.Α. Πελοπόννησο[2].
Είναι τόσο ημερόβιο, όσο και νυκτόβιο ζώο. Κατά τη διάρκεια της χερσαίας φάσης εντοπίζεται συνήθως κάτω από αντικείμενα, ενώ μπορεί να είναι δραστήριος κατά τη διάρκεια της νύχτας σε υψηλά επίπεδα υγρασίας. Σε ορισμένες περιοχές απουσιάζει η χερσαία φάση[2]. Τα θηλυκά αποθέτουν μέχρι και 250 αυγά ένα προς ένα σε υδρόβια βλάστηση. Τρέφεται με ένα ευρύ φάσμα ασπόνδυλων, όπως αρθρόποδα, σαλιγκάρια και σκουλήκια, με προνύμφες βατράχων ή φρύνων, αλλά και άλλων τριτώνων.[2]
Ο Αλπικός τρίτωνας (Ichthyosaura alpestris) είναι ένας μεσαίου μεγέθους τρίτωνας που απαντάται στην Ευρώπη. Στην Ελλάδα απαντάται σε μεγάλα υψόμετρα (1.200-2.200 μ). Έχει γκρίζα-καστανόμαυρη ράχη και κοκκινωπή κοιλιά χωρίς κηλίδες.
