Chelicerata

La celiseratos es un sufilo de la filo de artropodos, e inclui esta clases:

• Xifosura
• Euripterido †
• Casmataspidido †
• Aracnida
  • Scorpion
  • Opiliono
  • Pseudoscorpion
  • Solifugo
  • Palpigradio
  • Trigonotarbido †
  • Arania
  • Haptopodo †
  • Amblipigio †
  • Telifonido
  • Scizomida
  • Risinuleo
  • Anactinotricido
  • Acariformo

The subphylum (or phylum^[1]) Chelicerata (/kəˌlɪsəˈreɪtə/ or /kəˌlɪsəˈrɑːtə/; New Laitin, frae French chélicère, frae chél "claw, chela" an -cère frae the Greek keras, meanin "horn") constitutes ane o the major subdivisions o the phylum (or superphylum^[1]) Arthropoda, an includes horseshae crabs, scorpions, speeders, mites, harvestmen, ticks, an Solifugae.

References

Classificacion Classica

• sosembrancament Chelicerata -- Chelicerats
  • classa Arachnida -- Aracnides (escorpion, aranhas...)
  • classa Merostomata -- (Gigantostracèus fossils, limulas)
  • classa Pycnogonida -- aranhas de mar

Chelicerata inggih punika salah satunggaling subfilum saking kéwan avertebrata ingkang kalebet ing filum Rrthropoda.^[1] Subfilum Chelicerata kawangun saking arachnida (mangga lan kalajengking), eurypterids ingkang sampun cures, kaliyan kepiting tapal jaran ingkang taksih dianggep dados fosil ingkang gesang.^[1]

Ciri-ciri

1. Anggadhahi piranti tutuk wujud chelicerata ingkang kawangun saking kalih segmen^[2]
2. Padatanipun gadhah suku ingkang gunggungipun wolu^[2]
3. Tuladha kéwan saking subfilum chelicerata inggih punika mangga, kalajengking, mimi, lan mintuno^[2]
4. Boten gadhah rahang kaliyan antena^[3]
5. Ambegan kanthi cara angsang buku, paru-paru buku, utawi trakea^[3]

Sapunika gunggungipun jinis ingkang kawentar taksih gesang lan sampun dipuntemkaken langkung saking 10.000 jinis lan ugi ingkang sampun diparingi nama.^[4] Kalebet ing salebetipun jinis ingkang mega-diverse sanget inggih menka Acari lan mangga (Araneae) ingkang sansaya dangu gunggungipun temonan jinis énggal mindhak terus kanthi rikat.^[4] sapunika sampun dipuntepangi wonten watawis 2000 jinis fosil Chelicerata lan amèh langkung saking 3/4 gunggungipun inggih punika golongan saking Arachnida.^[4]

Fosil

Fosil-fosil ingkang pinanggih ing sawatawis panggénan migunani sanget kanggé mangertosi umur paling sepuh saking golongan takson satunggal ing golongan Chelicerata, utawi mawi cara wiyaripun sadaya makluk gesang ing bumi punika.^[5]

Tuladhanipun, fosil kalajengking pinanggih watawis 430 yuta taun kepengker sanadyan temonan punika saged langkung sepuh saking ingkang dimangertosi sapunika. Saking kasil temonan fosil ing satunggal lapisan tartamtu, saged pikantuk informasi umur saking trah golongan kasebat utawi umur kanca celakipun. Boten mangertos takson gadhah umur langkung enèm utawi sabotenipun sami sepuhipun kaliyan golongan takson ingkang dimangertosi fosilipun wau.^[5]

Kanthi studi filogèni ingkang ngrembaka sapunika molekuler utawi pendekatan tradhisional lumantar morfologi, saged ditindakaké satunggaling pendekatan superimposed ing wit filogèni ingkang dipunkasilaken. Saking kasil punika dèrèng saged dimangertosi fosil. Kasil saking kombinasi wit evolusi kaliyan cathetan fosil saged dipun-ginakaken minangka metode kalibrasi molekuler clock ingkang kathah dipun-ginakaken ing pendekatan molekuler. Kajawi minangka piranti kalibrasi, saking kombinasi punika saged dipun-ginakaken kanggé ngira-ngira divergence time kang dikasilaké saka penandha molekuler. Sanadyan kados makaten, pertentangan antawisipun kasil temonan fosil ing satunggaling lapisan stratigrafi lan kasil panggénan takson ing wit filogèni boten saged diindhari.^[5]

Minangka tuladhanipun, kalajengking ingkang minangka salah satunggaling takson ingkang paling sepuh ingkang naté pinanggih tanpa rangu-rangu. Ing sawatawis studi ngengingi evolusi Chelicerata, kalajengking inggih punika takson dhasar ingkang paling primitif kaliyan moyang saking sadaya trah ingkang wonten ing golongan Chelicerata. Nanging ing kajian ingkang bènten, golongan kalajengking ingkang dipunyakini minangka golongan paling sepuh malah dados golongan ingkang luwih majeng. Pertentangan kasil kados punika ingkang taksh kathah pinanggih, saéngga kedah kathah panalitiyan babagan data-data ingkang saged ngrampungaken masalah wau.^[5]

Ugi pirsani

• Arthropoda

Cathetan suku

Ang subphylum na Chelicerata ay bumubuo sa isa sa mga pangunahing subdibisyon ng philum Arthropoda. Naglalaman ito ng mga crab ng horseshoe, mga spider ng dagat, at mga arachnid (kasama ang mga alakdan at mga gagamba).

Ang lathalaing ito ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.

As Keevklauendregers oder Cheliceraten (Chelicerata) warrt en Grupp vun Liddfööt (Arthropoda) betekent, de an dat tweete Koppsegment en sünnerlich ümwannelte Extremität wiesen doot. Dat sünd de „Keevklauen“ oder „Chelicere“. Bi de Keevklauendregers sünd dat de eersten Extremitäten an dat ganze Liev, vunwegen dat Föhlspriete bi jem fehlen doot (anners as bi Kreefte un Tracheendeerter).

To de Keevklauendregers höört över de ganze Welt hen bi 60.000 Aarden, dormank de Pielsteertkreeften un de Spinnen. To de Spinnen höört nu wedder de Skorpionen, de Weevspinnen, de Schoosters un de Mieten. Ok de Seeskorpionen, de midderwielen utstorven sünd, höört to düsse Grupp mit to. Dat sünd de gröttsten Liddfööt, de dat jemols geven hett. Bit up de Pielsteertkreeften un de Seespinnen leevt al Aarden vun düsse Grupp up Land, oder sünd vun dat Land ut denn eerst wedder in dat Water „inwannert“. So weer dat bi de Watermieten un bi de Waterspinn.

Systematik

De Keevklauendregers weert tomeist as Süsterngrupp vun de Mandibeldeerter (Kreeften un Tracheendeerter) ankeken.

De Verwandtschop vun de Keevklauendregers ünner'nanner is wiethen noch nich klaar stellt. Dor warrt noch över streden. Sünnerlich, wat de Asselspinnen angeiht, is gor nich klaar, wo de henhöörn doot, man ok mank de Spinnen warrt de Saak mol so un mol so ankeken. Hier folgt nu dat „klassische“ System vun de Verwandtschop, so as Weygold un Paulus (1979) dat dorstellt hefft. An un for sik warrt dat noch an'n meisten gellen laten.

De Verwandtschop vun de Keevklauendregers

Literatur

• Anderson, DT (2001): Invertebrate Zoology, 2nd Ed., Oxford Univ. Press, Kap. 14, S. 325, ISBN 0-19-551368-1
• Barnes, RSK, Calow, P., Olive, PJW, Golding, DW, Spicer, JI (2001): The invertebrates - a synthesis, 3rd ed., Blackwell, Kap. 8.4, S. 174, ISBN 0-632-04761-5
• Brusca, RC, Brusca, GJ (2003): Invertebrates, 2nd Ed., Sinauer Associates, Kap. 19, S. 653, ISBN 0-87893-097-3
• Moore, J (2001): An Introduction to the Invertebrates, Cambridge Univ. Press, Kap. 14, S. 207, ISBN 0-521-77914-6
• Ruppert, EE, Fox, RS, Barnes, RP (2004), Invertebrate Zoology - A functional evolutionary approach, Brooks/Cole, Kap. 18, S. 554, ISBN 0-03-025982-7

Wetenschoppliche Literatur

• Hwang, UW, Friedrich, M, Tautz, D, Park, CJ, Kim, W (2001): Mitochondrial protein phylogeny joins myriapods with chelicerates, Nature 413, S. 154
• Weygoldt, P (1998): Evolution and systematics of the Chelicerata, Experimental and Applied Acarology, 22, S. 63
• Wheeler, WC, Hayashi, CY (1998): The phylogeny of the extant chelicerate orders, Cladistics, 14, S. 173

Поттипот клештари (односно Chelicerata) е древна група на членконоги која ги вклучува и истребените Eurypterida (морски скорпии). Главни карактеристики по кои видовите од овој поттип се разликуваат од останатите членконоги се отсуството на антени и присуството на хелицери (клештовидни структури) како прв пар на екстремитети.

Првите древни клештари најверојатно еволуирале пред околу 600 милиони години. Тие сега се разликуваат од другите членконожни видови по тоа што имаат најмалку шест пара на телесни додатоци: обично четири екстремитети за одење, како и пар на хелицери и пар на педипалпи. Исто така, тие не поседуваат мандибула, немаат антени и телото е поделено на две (а не три) дела, исто како кај Uniramia:

• прозом (главограден регион) и
• опистозом (стомачен регион).

Клештарите се обично билатерално симетрични, имаат целосен дигестивен систем, поседуваат унирамни додатоци, имаат неваровников егзоскелет и се гонохористи.

Хелицератите немаат типични вилици за гризење и џвакање, туку ја цицаат храната во течна или полутечна форма. Но, оваа храна може да биде растргана од хелицерите пред ингестијата. Повеќето видови имаат екстерна дигестија, што значи дека тие секретираат дигестивни сокови на храната како што таа се приближува кон устата или инјектираат дигестивни сокови во телото на пленот, по што ја цицаат резултирачката супа.

Вклучувањето на класата Pycnogonida (морски пајаци) во клештарите е генерално прифатено, но не е научно докажано, бидејќи фосилниот фонд за морските пајаци е многу мал и тие многу се разликуваат од другите клештари.

Поттипот на клештари содржи повеќе од 80,000 видови познати на науката, од кои повеќето се арахниди поделени речиси еднакво меѓу пајаците и дерматофагоидите.

Копитести краби (Merostomata) Пајаковидни (Arachnida) Морски пајаци (Pycnogonida) 5 вида 80,000 вида 1,000 вида

Хелицералуулар (лат. Chelicerata) - омурткасыздардын муунак буттуулар тибинин типчеси. Уз. 0,05 ммден 1,8 ммге чейин (казылып алынгандары) жетет.

Башы менен 6 сегменттүү көкүрөгү биригип, баш-көкүрөк бөлүгүн түзөт. Курсагы 12 сегменттен турат. Баш-көкүрөгүндө 6 жуп буту (хелицералары) - оозунун алды жагында, арт жагында педипальдтар (тинтүүрлөрү) жана 4 жуп басып жүрүүчү буттары бар. Курсагында түрүн өзгөрткөн буттары (бакалоор, өпкө, ж. б.) болот. 2 классы (меростомалар, жөргөмүш сымалдар), 54 миң азыркы жана бир нече мин казылып алынган түрү белгилүү.

Колдонулган адабияттар

• «Кыргызстан». Улуттук энциклопедия: 7-том / Башкы ред. Ү. А. Асанов. К 97. Б.: «Кыргыз энциклопедиясы» башкы редакциясы, 2015. - 832 б., илл. ISBN 978-9967-14-125-4

केलीसेराटा (Chelicerata) एक प्राणी उपसंघ है जो आर्थ्रोपोडा संघ का एक मुख्य उपविभाग है। इसमें अश्वनाल केकड़ा, समुद्री मकड़ी और अष्टपाद (मसलन बिच्छु और मकड़ी) शामिल हैं।^[1][2]

इन्हें भी देखें

• मकड़ी
• आर्थ्रोपोडा
• एक्डीसोज़ोआ

सन्दर्भ