nomes no trilho de navegação
Czeliszczi Matczi Bòsczi (Convolvulus arvensis L.) - wielelatnô roscëna z rodzëznë pòwijôczowatëch (Convolvulaceae Juss.). Òne roscą m. jin. na Kaszëbach.
Czeliszczi Matczi Bòsczi (Convolvulus arvensis L.) - wielelatnô roscëna z rodzëznë pòwijôczowatëch (Convolvulaceae Juss.). Òne roscą m. jin. na Kaszëbach.
Junaine (latin.: Convolvulus arvensis) om äivozne heinäsine kazmuz. Erik mülüb Junaiženvuiččed-sugukundha.
Kazmuz om levitadud Evrazijas, sidä kesken Evropas, Kavkazal, Sibiriš, Edahaižes Päivnouzmmas i Keskuzazijas. Invazivine erik Pohjoižamerikas, om todud sihe läz 1739 vot.
Ujelii jurišt sarakoičese. Junaižen seikh om kerdui hoik, sase 0,5..2 metrad pitte da sen enamba. Lehtesed kazdas 2..5 sm pitte. Vauktan vai ruskedvauvhan vižpalaižen änikon diametr oleleb 10..25 mm.
Sättub sötlemha maižanduzživatoid heinäl. Mülütab psihoaktivižid alkaloidid, ka Keskaigan ottihe junašt noidvoišken tehmižen aigan.
Junaine (latin.: Convolvulus arvensis) om äivozne heinäsine kazmuz. Erik mülüb Junaiženvuiččed-sugukundha.
Kazmuz om levitadud Evrazijas, sidä kesken Evropas, Kavkazal, Sibiriš, Edahaižes Päivnouzmmas i Keskuzazijas. Invazivine erik Pohjoižamerikas, om todud sihe läz 1739 vot.
Ujelii jurišt sarakoičese. Junaižen seikh om kerdui hoik, sase 0,5..2 metrad pitte da sen enamba. Lehtesed kazdas 2..5 sm pitte. Vauktan vai ruskedvauvhan vižpalaižen änikon diametr oleleb 10..25 mm.
Sättub sötlemha maižanduzživatoid heinäl. Mülütab psihoaktivižid alkaloidid, ka Keskaigan ottihe junašt noidvoišken tehmižen aigan.
't Pispotjen (Latien: Convolvulus arvensis, Nederlaans: akkerwinde) is een plaante uut de wiendefemilie (Convolvulaceae). 't Pispotjen kump veur op grezige plekken, bouwlaand, langes wegen en in de dunen. De stengels wienen zich tegen de wiezers van de klokke in um plaanten of veurwarpen hinne.
De bloeme is roze of wit en hef an de butenkaante donkerdere strepen. De bloemen hem een deursnee van 1,5 tot 3 centimeter. Der bin vuuf kelkblaojen mit ronde tanen. De bloemen hem een lekkere geur.
Een tot dree bloemen bleuien an een lange steel mit halverwegen twee schutblaojen. De bleuitied is van juni tot de harres.
De blaojen bin eierrond tot langwarpig en hem uutstaonde slippen an de voot. 't Pispotjen hef een onbehaoren deusvruch.
't Pispotjen (Latien: Convolvulus arvensis, Nederlaans: akkerwinde) is een plaante uut de wiendefemilie (Convolvulaceae). 't Pispotjen kump veur op grezige plekken, bouwlaand, langes wegen en in de dunen. De stengels wienen zich tegen de wiezers van de klokke in um plaanten of veurwarpen hinne.
Rolna pówitka (Convolvulus arvensis) jo rostlina ze swójźby pówitkowych rostlinow (Convolvulaceae).
Rolna pówitka jo trajne zele, kótarež dośěgnjo wusokosć wót 20 až do 80 cm.
Kijaški su śańke a dołojce lažece, lězece abo nalěwo wijuce.
Łopjena su wutšobojte až šypojte a 3 až 6 raz tak dłujke kaž šyroke. Wóni dośěgnu dłujkosć wót 3 až do 4 cm.
Kwiśo wót junija až do septembra. Kwiśonki su lejkojte, běłe abo rožojte a dośěgnu dłujkosć wót 1,5 až do 2,5 cm. Wóni sejźe na dłujkich wogonkach w łopjenowych rozporach.
Rosćo na rolach, winicach, w zagrodach, na wótpadkowych městnach, drogowych kšomach a pustych płoninach. Ma lubjej małohumozne zemje.
Rostlina jo w Europje rozšyrjona.
Rolna pówitka (Convolvulus arvensis) jo rostlina ze swójźby pówitkowych rostlinow (Convolvulaceae).
Vītoulė (da kėtap: vītoulis, vītorie, vītorė, vītoris, vėjuoklė, vėjuoklis, vėjūns, vėjorks, ruoželė, ruožėkė, luotīnėškā: Convolvulus arvensis) ī tuokis augals, žuolie vėjorkė.
Vītoulė ī vėins tonkiausiu Lietovuos vėjorkiu. Tasā augals daugiametis ī, anou stiombris so šešiuom briaunuom, ožaug lėgo 170 cm ėlgoma, vīniuojas ont kėtū augalū, štolpū, aug pažemiou, ont takū. Lapā ėšėlgi, šuoblės skvarmas, 2–5 cm ėlgoma. Žiedā būn balti, rūžavi, margi, gardē kvepa, 1,9–2,5 cm skersmenė.
Vītoulė ikīrė piktžuolė ī. Aug laukūs, daržūs, tīrūs, suodnūs, smėltīsė, ont saulietu šlātū. Vejas ont rogiū, agrastu, lėnū, agounu, avėžū ė kėtū augalū, anūs sotrauk, golda. Vītoulės sonkē ravietė, ba nēn atpintė nū kėtū žuoliū.
Vītoulės jied kiaulės, avis, bet dėdlis šmuots gal' būtė kap trocīzna.
De Wegewinne (Convolvulus arvensis) is en mehrjöhrige Plant ut de Familie vun de Winnen. Se kümmt vör up Grasland, Boland, langs de Wege un up Dünen. Unner de Eer wasst en dicht Wuddelwarks. Dor kaamt jummers wedder nee Spraten vun tostanne, ok, wenn de Plant över de Eer utreten warrt. De Stengels winnt sik gegen den Wieser vun de Klock um Saken hen. Ofschoonst de Blomen smuck an to kieken sünd, will numms jem geern up'n Acker hebben, vunwegen datt de Wegewinne an Kulturplanten hoochklimmen deit un düsse bi dat Wassen stöört. Wenn dat för de Plant goot steiht, bruukt de Wegewinne bloß man 1,5 Stunnen, bit de Toppen vun en Spraat 3 cm in'n Krink wussen sünd.
De Blöte is rosa oder witt un hett an de Butenkant wat düstere Striepen. De Döörsnitt vun de Blöte is vun 1,5 cm bit 3 cm groot. De Blöte besteiht ut fiev Kroonblöer mit en rund Enn. Se röökt goot. Een bit dree Blöten bleiht an en langen Stengel. In de Midden vun den Stengel sitt twee Blöer an. Bleihen doot de Wegewinnen vun Juni bit to'n Harfst. Dat Veeh mag de Planten ganz geern freten.
In'n Tuun gifft dat hüdigendags faken de Rickelwinn. De sütt meist akraat so ut, as de Wegewinne, bloß dat se man wat gröttere Blöten hett. De sünd ok witt un nich rosa.
Fröher hett dat de Wegewinne bloß man in Europa geven. Hüdigendags is se meist in all Länner vun'e Welt insleept wurrn.
In de plattdüütschen Gemarken hett düsse Plant ganz verschedene Naams:
Wegewinnen
Blomen in'e Düün
. Mehr Biller, Videos oder Audiodateien to’t Thema gifft dat bi Wikimedia Commons. De Wegewinne (Convolvulus arvensis) is en mehrjöhrige Plant ut de Familie vun de Winnen. Se kümmt vör up Grasland, Boland, langs de Wege un up Dünen. Unner de Eer wasst en dicht Wuddelwarks. Dor kaamt jummers wedder nee Spraten vun tostanne, ok, wenn de Plant över de Eer utreten warrt. De Stengels winnt sik gegen den Wieser vun de Klock um Saken hen. Ofschoonst de Blomen smuck an to kieken sünd, will numms jem geern up'n Acker hebben, vunwegen datt de Wegewinne an Kulturplanten hoochklimmen deit un düsse bi dat Wassen stöört. Wenn dat för de Plant goot steiht, bruukt de Wegewinne bloß man 1,5 Stunnen, bit de Toppen vun en Spraat 3 cm in'n Krink wussen sünd.
De Blöte is rosa oder witt un hett an de Butenkant wat düstere Striepen. De Döörsnitt vun de Blöte is vun 1,5 cm bit 3 cm groot. De Blöte besteiht ut fiev Kroonblöer mit en rund Enn. Se röökt goot. Een bit dree Blöten bleiht an en langen Stengel. In de Midden vun den Stengel sitt twee Blöer an. Bleihen doot de Wegewinnen vun Juni bit to'n Harfst. Dat Veeh mag de Planten ganz geern freten.
Печак, ашақа, лаблоб (лот. Convōlvulus arvēnsis) — рустаниест аз хонадони печакиҳо. Печак гиёҳи печандаи бисёрсола аст. Растании доруворӣ. Дар илми тиб истифода бурда мешавад.
Ин гиёҳ қариб, ки дар ҳама ҷо — дар киштзорҳо (ҳамчун гиёҳи бегона ва зиёновар), кӯҳу дашт, қад-қади роҳҳо ва ҷӯйборҳо вомехӯрад. Гули хушбӯйи карнаймонанди пайвастабаргаш ранги сафед ё гулобӣ дорад. Миёни мардуми авом печак ҳамчун воситаи хунбанд ва таскинбахши ҷароҳатҳо ба кор меравад. Печак ғизои беҳтарини бузу гӯсфанд аст, вале барои чорвои калон, ба вижа асп, заҳролудкунандаву исҳоловар аст. Акнун ба «Канзи шифо»-и Ҳомидҷон Зоҳидов муроҷиат мекунем. Печак — ин гиёҳест, ки ҳар чӣ наздикаш бошад, ба он мепечад. Намудаш гуногун: сафед, сурх, зард ва бунафш аст. Тухмаш дар ғилофи сиёҳи моил ба сурхӣ ва қисме аз он бесамар мебошад. Биёраи ҳамаи навъҳои печак ширдор аст. Беҳтарини печакҳо қисми майдаи он аст. Мизоҷи навъи калони он мураккаб-ул-қувват, Ҷолинус дар дараҷаи дуввум сард ва хушк гуфтааст, вале табиб Юҳано бинни Мосавия гарм донистааст.
• инро бихӯранд, гиреҳҳои баданро мекушояд, дарунро мулоим мекунад, исҳол меоварад. Агар инро дар об биҷӯшонанд, қуввати гиреҳкушояш зиёда, вале дар овардани исҳол заиф мегардад бинобар он ки рутубатҳояш дар вақти ҷӯшондан таҳлил меёбанд. Аммо оби фишурдаи он акси ин хосиятро дорад. • Оби гиёҳи тару тозаи онро бо решаи савсани кӯҳӣ, натрун (танакори арманӣ) ва асал даромехта, дар бинӣ бирезанд, дарди сари кӯҳнаро шифо мебахшад. • Усораи онро, яъне оби гиёҳи тару тозаи онро дар офтоб ғафс гардонида, бо равғани зайтун даромехта чаконанд ва ё пахтаро ба он олонда дар гӯш гузоранд, дарди гӯшро таскин медиҳад ва даруни онро аз чирк пок мегардонад. • Барги печаки калони навъи сафеди онро биёшоманд, дарди сар, бемориҳои узвҳои даруни сина ва шушро шифо мебахшад, инчунин гиреҳи ҷигарро мекушояд. Агар обашро бинӯшанд, сурфаеро, ки аз баста шудани дарун мегирифта бошад ва кулинҷи аз моддаи гарм баамаломадаро дафъ мекунад, сафрои сӯхтаро бо воситаи исҳол аз бадан меронад. • 10,5 грамм гулашро кӯфта бихӯранд, захми рӯдаҳоро шифо мебахшад. • Барги тарашро бо сирко пухта гузошта банданд, дарди сипурзро дафъ мекунад. • Гули қисми печаки бесамарро бихӯранд ё кӯфтаи онро занҳо аз таг бардоранд, ҳайзро равон мегардонад. Агар онро сӯхта, занҳо баъд аз пок шудан аз ҳайз дудашро ба поёни шикам ва миёни пойҳои худ бигиранд, ҳомила шуданро манъ мекунад. • Баргашро кӯфта, бо асал сиришта, занҳо аз таг бардоранд, ҳайзи бандшударо равон мекунад. Бо оби баргаш занҳо андоми шарм ва даруни онро бишӯянд, бадбӯйии даруни бачадонро дафъ мекунад. • Оби барги тари печаки сафеди калонро бимоланд, варамҳои гарми буғумҳоро таҳлил медиҳад, пучак ва чиртакҳоро мекафонад. • Барги тари онро дар равған пухта гузошта банданд, варамҳоро таҳлил ва дардҳоро таскин медиҳад, мондагиро дафъ месозад, вале нопухтаи онро кӯфта гузошта банданд, ҷароҳатҳои калон ва сӯхтагии оташро шифо мебахшад. • Усораи онро, яъне оби онро, ки дар офтоб ғафс гардонда бошанд, бо мумравған сиришта гузошта банданд, низ сӯхтагии оташро сиҳат мекунад. • Қисми сиёҳи онро, яъне печаки гулаш бунафшро кӯфта гузошта банданд, захмҳои хабисаро (злокачественные язвы) шифо мебахшад. • Барги қисми бесамари онро пухта гузошта банданд, ҷароҳатҳои бадфиол ва раддиро ба ҳам оварда, сиҳат мебахшад ва сӯхтагии оташро ба ибро меоварад. • Усораи печаки сиёҳро ба мӯй бимоланд, онро сиёҳ мекунад. • Қисми печаки бесамарро кӯфта, бо шароб сиришта гузошта банданд, газидани ғундаро даво мешавад. Мизоҷи қисми ПЕЧАКИ КАЛОН, ки баргаш моил ба сиёҳӣ, дароз ва шахшӯл мебошад, хунук ва хушк аст. ХИСЛАТҲОИ ШИФОБАХШИ ОН: • агар инро бихӯранд, дарди узвҳои даруни сина, сурфа, бемориҳои сипурз, кулинҷ ва табҳои кӯҳнаро шифо мебахшад. • 75 грамм оби гиёҳи тари онро бо 35 грамм гули сурх бихӯранд, хунравиро аз ҳар як узве, ки бошад, қатъ мекунад. • Гиёҳи тари онро кӯфта гузошта банданд, ҷароҳатҳоро ба ҳам оварда сиҳат мебахшад, вале агар хушкашро кӯфта гузошта банданд, захмҳоро хушк ва захмҳои хабисаро дафъ мекунад. Ҳамаи навъҳои печак ҳангоми хӯрдан ба асаб, сар ва хичак зарар дорад. Давои ин намуди зарари он набот хӯрдан аст. Инчунин ҳомила шудани занонро ҳам манъ мекунад, ҳайзро низ қатъ месозад. Миқдори як бор нӯшидан аз оби он дар як рӯз аз 25 то 100 грамм аст ба шарте, ки онро наҷӯшонида бо набот биёшоманд. Мизоҷи ПЕЧАКҲОИ МАЙДА қариб монанди печаки калон аст, яъне мураккаб-ул-қувват мебошад.
Миқдори як бор нӯшидан аз оби ин гиёҳ дар як рӯз: 150 грамм бо 75 грамм набот бояд биёшоманд. Ба ҷойи ин оби барги гули хайрӣ ва оби тугмачагулро бинӯшанд, раво мебошад.
Печак, ашақа, лаблоб (лот. Convōlvulus arvēnsis) — рустаниест аз хонадони печакиҳо. Печак гиёҳи печандаи бисёрсола аст. Растании доруворӣ. Дар илми тиб истифода бурда мешавад.
Полска повивка (лат. Convolvulus arvensis) е вид на повивка која расте во Европа и Азија. Ова е повеќегодишно зелјесто растение кое расте од 0.5-2 m во висина. Листовите му се спирално подредени, линерани до стрелести, со должина од 2-5 cm, со дршки од 1-3 см. Цветовите му се во облик на труба, со пречник од 1-2,5 см, бели или светло розови, со пет малку потемно розеви радијални пруги.
Постојат два вариетета:
Иако дава убави цветови, повивката се смета за непожелно растение и коров заради нејзиниот забрзан раст и со тоа ги гуши сите останати растенија. Ова растение е донесено во Северна Америка, каде претставува инвазивен вид во некои подрачја. Таму расте во густи покривки и навлегува во полињата, со тоа намалувајќи го приносот; само во 1998 ова растение направило штета на американското земјоделство во износ од $377 милиони. [1]
Полска повивка (лат. Convolvulus arvensis) е вид на повивка која расте во Европа и Азија. Ова е повеќегодишно зелјесто растение кое расте од 0.5-2 m во висина. Листовите му се спирално подредени, линерани до стрелести, со должина од 2-5 cm, со дршки од 1-3 см. Цветовите му се во облик на труба, со пречник од 1-2,5 см, бели или светло розови, со пет малку потемно розеви радијални пруги.
Постојат два вариетета:
Convolvulus arvensis сорт. arvensis. Пошироки листови. Convolvulus arvensis сорт. linearifolius. Потесни листови.Иако дава убави цветови, повивката се смета за непожелно растение и коров заради нејзиниот забрзан раст и со тоа ги гуши сите останати растенија. Ова растение е донесено во Северна Америка, каде претставува инвазивен вид во некои подрачја. Таму расте во густи покривки и навлегува во полињата, со тоа намалувајќи го приносот; само во 1998 ова растение направило штета на американското земјоделство во износ од $377 милиони.
Шееронь карькс паксянь – Convolvulus arvensis – ламакизонь тишень кондям касы, лувондови шееронь карьксоннетнеди – Convolvulaceae. Касы сембе вастова, апак лувонтт Крайняй Северть. Рузкс тенза мярьрихть вьюнок, березка, берестень, тянучка. Тишесь кувака (васетькшевихть фкя метрань кувалмоса), ацаф модать лангса или ашкотф лия тишетненди. Лопанза кувака пильгоня лангсот, сянгярят. Видьмонза ёмлат равжет. Панчфонза оцюфт, акша или инезиаза-акша тюсса. Шееронь карькссь касы паксява соронь тишекс, перева, коське лугава, лоткова[1]..
Шееронь карькс паксянь – Convolvulus arvensis – ламакизонь тишень кондям касы, лувондови шееронь карьксоннетнеди – Convolvulaceae. Касы сембе вастова, апак лувонтт Крайняй Северть. Рузкс тенза мярьрихть вьюнок, березка, берестень, тянучка. Тишесь кувака (васетькшевихть фкя метрань кувалмоса), ацаф модать лангса или ашкотф лия тишетненди. Лопанза кувака пильгоня лангсот, сянгярят. Видьмонза ёмлат равжет. Панчфонза оцюфт, акша или инезиаза-акша тюсса. Шееронь карькссь касы паксява соронь тишекс, перева, коське лугава, лоткова..
हिरनखुरी (वैज्ञानिक नाम : कानओलबूलस आर्वेन्सिस / Convolvulus arvensis) खरपतवार की एक जाति है जो एशिया एवं यूरोप का मूलवाली है। यह पसरने या चढ़ने वाली शाकभक्षी (herbaceous) लता है जो 0.5-2 मीटर ऊंची होती है। यह गेहूँ इत्यादि में उगती है।
यह बेलदार पौधा जमीन पर फैलता है एवं नमीदार भूमि में नालियों आदि में फैलता है । इसका साग(घुटी हुई एक प्रकार की भारतीय भाजी) भी गामों (villages) में बनाकर बाजरे एवं धान की रोटी से खाया जाता है , यह बहुतायत में बरसात के मौसम में पनपती है ।
हिरनखुरी (वैज्ञानिक नाम : कानओलबूलस आर्वेन्सिस / Convolvulus arvensis) खरपतवार की एक जाति है जो एशिया एवं यूरोप का मूलवाली है। यह पसरने या चढ़ने वाली शाकभक्षी (herbaceous) लता है जो 0.5-2 मीटर ऊंची होती है। यह गेहूँ इत्यादि में उगती है।
यह बेलदार पौधा जमीन पर फैलता है एवं नमीदार भूमि में नालियों आदि में फैलता है । इसका साग(घुटी हुई एक प्रकार की भारतीय भाजी) भी गामों (villages) में बनाकर बाजरे एवं धान की रोटी से खाया जाता है , यह बहुतायत में बरसात के मौसम में पनपती है ।
