Proteus anguinus Laurenti 1768

Proteus anguinus, sī chi̍t-chióng lióng-chhe-lūi tōng-bu̍t. I chhe-sek tī Dinaric Alps soaⁿ-me̍h chio̍h-hoe giâm-iûⁿ-tōng ê tē-hā chúi-me̍h tiong, hun-pò͘ khu-he̍k chiông Italia Trieste hù-kīn ê phûn-tē , chhng-kòe Slovenia lâm-pō͘, Croatia sai-lâm-pō͘, óan-hong kàu Bosnia. Chit-ê bu̍t-chéng iā-sī Proteus anguinus-sio̍k chi-hā ê ûi-it chi̍t-chióng. I sī Au-chiu ûi-it sio̍k-î Proteus anguinus-kho ê seng-bu̍t, iā-sī Au-chiuûi-it chi̍t-chióng hia̍t-ki ê chek-soh tōng-bu̍t.

Te̍k-teng

Gōa-koan

Bûn-hòa ì-gī

Chham-khó bûn-hiàn

Chham-koan

• Proteus Anguinus

Čovječija ribica (lat. Proteus anguinus) je endemski vodozemac iz porodice Proteidae i jedini predstavnik monotipskog roda, Proteus, razred Amphibia.

To je u potpunosti vodena životinja; jede, spava i razmnožava se pod vodom. Živi u pećinama koje su pronađene u Dinaridima, pa je endem podzemnih voda u krečnjačkom kršu srednje i jugoistočne Evrope, posebno južne Slovenije, sliv rijeke Soče (u blizini Trsta, Italije], jugozapadne Hrvatske i Bosne i Hercegovine.^[1] Unesene populacije nađene su i u okoloni Vićence, Italija i Kranja, Slovenija.^{[2] [3][4][5]}

Prvi put je spomenuta 1689.u izvještaju koji je dostavio lokalni prirodnjak Johann Weikhard von Valvasor u Slava vojvodstva Kranjske (The of Glory Duchy of the Carniola), kada se, nakon obilnih kiša, skupa sa ribicama, isprao pećinski mulj iz podzemnih voda, a lokalni ljudi povjerovali da su to potomci pećinskog zmaja.

Ovaj "pećinski salamander" najistaknutiji je po tome što se prilagodio životu u potpunoj tami u svom podzemnom staništu. Oči su nerazvijene, ostavljajući ih slijepima, dok su ostala čula, posebno mirisa i sluha, izvrsno razvijena. Takođe nema ni biološku pigmentaciju kože. Na prednjim nogama ima tri prsta, ali na zadnjim samo dva. Takođe ispoljava neoteniju, zadržavajući larvene karakteristike poput vanjskih škrga u odrasloj dobi.^[6]

Plan građe

Glava čovječije ribice sa vanjskim škrgama

Tijelo je izduženo, nježno i zmijoliko (jeguljasto); odrasli imaju vanjske škrge. Bezbojna je (nedostaje joj pigment), bijeložućkasta ili bijelocrvenkasta, boja joj potiče od površinskih kapilara. Boja kože je i bila povod da se usporedi sa ljudskom po čemu je i imenovana (na južnoslavenskim jezicima). Pronađeni su i neki primjerci s tamnim pigmentom boje, što ukazuje na činjenicu da su vrlo rijetki pigmentirani primjerci došli u doticaj sa suncem, najvjerojatnije za obilnih kiša koje su ih iz podzemlja izbacile na površinu.

Glava je velika, izdužena, zaobljene njuške (kruškolika); oči su isprva vidljive, ali kasnije ih prekrije koža i izvana su teško vidljive, a na okomito spljoštenom repu (koji je kraći od tijela) nalazi se kožna peraja. Noge su malene s po 3 slabo razvijena prsta na prednjim nogama a na stražnjim po dva. Naraste od 23–25 cm, iako su zabilježeni i primjerci dugi 40 cm. Mužjaci su nešto manji od ženki.

Dišu na pluća i kožu ali čitav život imaju i po tri vanjske resnate parne škrge. Kroz prozirnu kožu se naziru konture unutrašnjih organa, što uveliko olakšava određivanje spola odraslih jedinki.

Rasprostranjenje

Čovječja ribica je endemska vrsta za područje Dinarida. Živi u podzemnim vodama dinarskog krša Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine te Crne Gore.

Stanovnik je podzemnih rijeka i jezera krškog dijela Dinarskog sistema planina. Preferira mirne vode bogate kisikom i niske temperature, od 6 do 12 °C.

Stanište i način života

Zadržava se u podzemnim vodama stalne temperature gdje se može brzo zakopati u mulj. Obično je to jako duboko pod zemljom, ali i blizu ulaza u pećine. Na površini se nađe samo za vrijeme jakih kiša, kad je izbace bujice, ali to ih obično ne ubija.

Jedini predatori na ovu vrstu su ribe.

Ishrana

Hrani se vodenim račićima, crvolikim životinjama, larvama insekata (uglavnom Ephemeroptera, Plecoptera), te mehkušaca. Niko nije vidio njihovo razmnožavanje u prirodi. Ostaje larva do kraja života jer se ne može preobraziti u odrasli oblik, pa se razmnožava u larvenom stadiju (neotenija).

Razmnožavanje

Mužjaci se za vrijeme parenja ponašaju vrlo teritirijalno i štite svoje područje od uljeza. Kada ženka uđe u takvo područje, započinje udvaranje. Mužjak prvo maše repom u smjeru ženkine glave. Zatim njuškom dotiče njenu kloaku. Tada i ženka dotiče mužjakovu kloaku svojom njuškom, a potom ga slijedi desetak centimetara nakon čega on ispušta svoje spermatofore. Zatim se par kreće zajedno, sve dok ženka ne prihvati spermatofore svojom kloakom. Udvaranje se može ponoviti mnogo puta, tokom nekoliko sati. Ženka odlazi s mužjakove teritorije, a nakon 2-3 dana polaže jaja, što čini sljedećih 25 dana, pri čemu, pod kamenje, položi i do 70 jaja. Jaja su isprva promjera 4 – 5 mm, a mogu nabubriti do 8 – 9 mm. Mladi se izlegu nakon 86-182 dana, ovisno o temperaturi vode. Dužina mladih larvi je oko 2 cm. Na niskim temperaturama (nižima od 15 °C), ženka ne odlaže jaja, nego rađa žive mlade.

Kada se larvaizleže, ne dolazi do potpune metamorfoze tj. odrasla jedinka liči na larvu (neotenija).

Endem

Čovječija ribica, kao endem Italije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, trajno je zaštićena Zakonom o zaštiti prirode. Danas je nalazimo i u nekim špiljama u Francuskoj i Njemačkoj, gdje je unesena vrsta.

Zakonska zaštita

Proteus anguinus je zaštićen Bernskom konvencijom (Appendix II, strogo zaštićena vrsta) i evropskom direktivom o zaštiti staništa i vrsta (Annex II, IV).

Na popisu je zaštićenih vrsta u Bosni i Hercegovini i susjednim državama na Dinaridima.

Također pogledajte

• Endemizam
• Bosanskohercegovački endemi

Reference

Το ολμ ή πρωτέας

Περιοχή που ζει το ολμ

Το ολμ ή πρωτέας (Proteus anguinus), είναι μία σαλαμάνδρα, το μόνο χορδωτό είδος της Ευρώπης που ζει σε σπήλαια. Αντίθετα με τα περισσότερα αμφίβια, ζει, τρώει, κοιμάται και αναπαράγεται πλήρως στο νερό. Ζει σε σπηλιές των Δειναρικών Άλπεων, στη νότια Σλοβενία, κοντά στον ποταμό Σότσα (Soča) , τη νοτιοδυτική Κροατία, και την Ερζεγοβίνη.^[1] Το όνομα΄του στις γλώσσες της περιοχής είναι «λευκός άνθρωπος» (Σλοβένικα: človeška ribica and Κροάτικα: čovječja ribica) επειδή έχει λευκό δέρμα. Είναι εντελώς τυφλό και έχει σημαντικές δυνατότητες να επιζεί χωρίς φαγητό για πολύ μεγάλα χρονικά διαστήματα. Έχει ιδιαίτερα μεγάλο χρόνο ζωής, που εκτιμάται σε 58 έτη, αλλά αναφέρονται και εκτιμήσεις για 100 έτη. Μοιάζει με φίδι, αλλά έχει μικρά πόδια.

Αναφορές

ஓல்ம் (olm, அல்லது proteus, உயிரியல் பெயர்: Proteus anguinus) என்பது புரொட்டிடே குடும்பத்தைச் சேர்ந்த ஒரு பல்லியின நீர்வாழ் சாலமாண்டர் ஆகும். ஐரோப்பாவில் காணப்படும் ஒரேயொரு குகை-வாழ் முதுகுநாணி இனம் இதுவாகும். பெரும்பாலான நீர்நில-வாழ் இனங்களைப் போலல்லாது, இவை முற்றிலும் நீர்வாழ் விலங்குகள் ஆகும். உண்ணுவது, உறங்குவது, இனப்பெருக்கம் அனைத்தும் நீருக்குள்ளேயே நிகழ்த்துபவை. தெற்கு சுலோவீனியா, இத்தாலி, குரோவாசியா, பொசுனியா வரை பரந்துள்ள தினாரிக் ஆல்ப்சு குகைகளில் இவை காணப்படுகின்றன.^[1]

டிராகன் என பட்டப் பெயாிட்டு அழைக்கப்படும் ஓல்ம் பல்லிகள் முழு வளா்ச்சி அடைய 15 ஆண்டுகள் ஆகும்.^[2]

இந்த உயிாினத்தின் முட்டைகள் சுலோவேனியாவில் உள்ள போஸ்டோஜ்னா குகையில் சமீபத்தில் கண்டுபிடிக்கப்பட்டன. சுமாா் 60 முட்டைகள் சேகாிக்கப்பட்டதி்ல் 22 முட்டைகள் குஞ்சு பொாிக்கும் நிலையில் இருந்தது உறுதி செய்யப்பட்டது. தற்போது குகையில் சேகாிக்கப்பட்ட முட்டைகள் ஆய்வாளா்கள் முன்னிலையில் பாதுகாக்கப்பட்ட நிலையில் குஞ்சு பொாிக்க வைக்கப்பட்டது. ஒரு இளம் ஓல்ம் பல்லியின் பிறப்பு அகச்சிவ்பபுக்கதிா் கேமரா முலம் படமாக பதிவு செய்யப்பட்டு பொதுமக்களின் பாா்வைக்கு வெளியிடப்பட்டது.

மேற்கோள்கள்